Закон срушио тржиште и угрозио права грађана

Закон о порезу на доходак Републике Српске који је ступио на снагу 01. августа ове године угрозио је имовинска права грађана и озбиљно нарушио тржиште некретнина у Српској, открива пословни портал ЦАПИТАЛ.ба.

Република Српска 30.10.2015 | 22:47

Јединствен у региону и свијету, Закон о порезу на доходак Републике Српске први пут опорезује чак и даривање имовине родитеља дјеци, без обзира колико је година уназад имовина у породичном власништву, не узимајући у обзир инфлацију, улагања, застару нити друге објективне разлоге за умањење или ослобађање од пореза.

Наиме, Закон о порезу на доходак донио је једну новину која је промакла и његовим најоштријим критичарима.

Закон прописује опорезивање капиталне добити која представља разлику између продајне цијене права и имовине и њене набавне вриједности коју обвезник и оствари продајом, односно другим преносом са или без накнаде .

Овај законски пропис је већ направио огромне штетне посљедице на тржишту некретнина. Нотари, адвокати, власници агенција за некретнина са којима је новинар ЦАПИТАЛ-а разговарао сагласни су у оцјени да је ово шокантно дјеловало на тржиште и последња два мјесеца, промет некретнина је буквално заустављен јер већина власника одустаје када чује да морају платити 10 одсто пореза и када стан или кућу дарују својој дјеци.

Правници: Закон неуставан и неморалан

„Овакво законодавно рјешење је неуставно, а да не спомињем и неморално! Због чега? Узмимо као примјер Уговор о поклону између директних сродника, оца и сина. Закон лице које се одриче својих права терети за капиталну добит са даном одрицања од својих права, односно њиховим преносом! Какву је то капиталну добит дародавац стекао дарујући сву или дио своје имовине сину? У питању је апсурд пошто се одрицање од права сматра добитком, да не помињем да је дародавац већ платио порез приликом прометовања и уредно је плаћао порез за вријеме посједовања имовине!“, пита се правник Дин Тешић.

Харач без обзира на инфлацију, камате, застару….

Законодавац не одређује временско ограничење обрачуна ове врсте пореза, што би било нормално, нити могућност да се у вриједност имовине урачуна инфлација цјена робе и услуга, па ни плаћене камате ако је та имовина стечена теретним путем кредитним средствима, што је уобичајени начин стицања непокретности!

Према члану 39. Закона у сврху одређивања капиталног добитка и губитка набавна цијена је цијена по којој је обавезник стекао право и имовину, а ако се она не може утврдити сматра се да је то тржишна вриједност коју је та имовина имала у години у којој је стечена.

„До чега овакво рјешење доводи? Рецимо да је лице стекло стан 80-тих година, који је исплатило динарима у данашњој противриједности 50 хиљада КМ путем Уговора о кредиту на период од 10 година са каматном стопом у висини од 7 % годишње и исти тај стан данас продаје за 60 хиљада КМ. Према Закону лице је остварило капиталну добит од 10.000 КМ и биће му обрачунат порез на њу у висини од 10%, односно лице ће морати платити 1.000 КМ пореза по основу стечене капиталне добити. Неће се узимати у обзир да је лице платило на наведени износ камату, да је претрпило инфлаторни губитак који је био преко 10% годишње, нити да се губи основ за наплаћивање овакве врсте пореза протеком одређеног броја година! Због чега је право на наплату потраживања свим правним и физичким лица ограничено дестогодишњим роком застарјевања ( ЗОО, општи застарни рок,) али потраживање по основу ове врсте пореза Републици Српској није?“, каже Тешић.

Посљедице-правна несигурност

Овакав начин обрачуна пореза на доходак довест ће, односно већ је довео до правне несигурности пошто нису јасно одређени параметри утврђивања тржишне вриједности имовине, не само годинама већ и деценијама уназад.

Створиће се разлика између стварног и фактичног стања; лица које користе имовину неће моћи преузети права и обавезе из разлога што им дародавац неће моћи бестеретно пренијети имовину, кажу правници.

Грађани Републике Српске су осиромашени и нису у стању поднијети терет плаћања капиталне добити приликом даровања непокретности сродницима, посебно дјеци. Код нас су још увијек распрострањена породична домаћинства, тако да имовина често има заједничко власништво; у питању је имовином породице у коју сви улажу и од које сви чланови породице живе.

Друго, наше друштво није прилагођено европском начину живота. Рачуни се не чувају, не потражују, а није ни постојао правни основ да се чувају и пријављују пореској управи. Како сад да неко докаже улагање у своју кућу деценијама уназад, односно да је из личних средстава подигао њену вриједност, сматрају стручњаци из ове области.

Влада би требала да предложи измјене Закона по хитном поступку и ослободи дародавца обавезе плаћања капиталне добити заједно са стицаоцем права у првом степену сродства, а право наплате овог вида пореза на доходак искључити након пет година држања непокретности у посједу јер иста није набављена с намјером стицања добити. Исто тако, Законодавац је био обавезан у вриједност имовине укључити камату из теретних уговора и инфлаторни губитак.

Законска рјешења у ФБиХ и региону

Законодавна рјешења у Федерацији Босне и Херцеговине, Брчко Дистрикту и земљама у окружењу потпуно другачије и равноправније третирају капиталну добит.

Брчко Дистрик: Не опорезује се капитална добит стечен продајом некретнина које су до отуђења служиле за становање порезног обавезника и/или уздржаваних чланова његове уже породице, као ни добит остварена отуђењем некретнина након три године од дана стицања тих некретнина.

Федерација Босне и Херцеговине: не опорезује се добит остварена продајом некретнина које су до отуђења служиле за становање, као ни добит остварена отуђењем некретнина након три године од дана стицања. На набавну вриједност, односно цијену коштања капиталног добра може се додати “трошак” инфлације у виду стопе раста произвођачких цијена индустријских производа.

Србија – Капиталним добитком, односно губитком не сматра се разлика настала преносом права, удјела или хартија од вриједности, када: 1) су стечени наслеђем у првом насљедном реду; 2) се пренос врши између брачних другова и крвних сродника у правој линији; 3) се пренос врши између разведених брачних другова, а у непосредној је вези са разводом брака;

Хрватска– овај облик пореза на доходак не познаје, нити је увела порез на имовину!

Аустрија- порез на капиталну добит лице плаћа ако непокретности прода у року од 10 година од дана њеног стицања, уколико лице посједује непокретност дуже од тог рока порез се не обрачунава.

Земље у окружењу не опорезују на овај начин продају непокретности која служи пореском обавезнику за личну употребу, односно становање!

Извор: Цапитал.ба