ФБиХ уводи порезе на луксуз, срећу и ...

У циљу повећања стопе запослености и повећања броја осигураних радника, смањења рада на црно и сиве економије уводе се порези на виле, а федерална Влада планира у свом мандату смањити стопу социјалних доприноса на рад који су највећи у Европи.

Босна и Херцеговина 03.10.2015 | 21:50

Како, према њиховим анализама садржаним у документу под називом „Приједлози растерећења привреде у ФБиХ“, смањењем социјалних давања доприноса по аутоматизму долази до смањења јавних прихода, Влада је направила приједлог мјера које би тај губитак смањиле. Као једна од првих мјера спомиње су уштеда у јавном сектору, буџетска и изванбуџетска потрошња, што је с обзиром да је административни апарат велики, тешко очекивати.

Сигурно је да ће ако дође до смањења доприноса на рад, Влада ФБиХ посегнути за мјерама које и наводе у својим пројекцијама као што је увођење пореза на непокретну имовину, стамбене објекте веће од 25 квадратних метара по члану породице, викенд-куће. Планира се увести порез на трансакције финансијских институција банке, берзе, инвестиционе фондове, осигуравајућа друштва. Разматра се и могућност увођења пореза на услуге регистрације аутомобила увођењем посебног пореза на луксузне аутомобиле (према кубикажи), увођењем пореза на телекомуникационе услуге кориштења мобилне мреже, увођењем пореза на добитке од игара на срећу, увођењем пореза на необрађено пољопривредно земљиште, на некориштене предузетничке некретнине, на неизграђено грађевинско земљиште и увођењем пореза на загађење, пише портал Вечерњег листа БиХ Вецерњи.ба.

Сигурно је да ће се око оваквих мјера о којима размишља Влада Федерације повести велика полемика, али је исто тако чињеница да према извјештају Свјетске банке „БиХ – Изазови и препоруке за реформе – преглед јавних расхода и институција“, стопе социјалних доприноса у ФБиХ су много више у односу на друге земље. Према овом документу, укупна стопа социјалних доприноса у ФБиХ износи 41,5 одсто на бруто плате, што је много више од просјека земаља Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) – 29,5 одсто и просјека осам нових чланица ЕУ Пољске, Мађарске, Чешке, Словеније, Словачке, Естоније, Литваније и Летоније.

38,1 одсто је укупна пореска стопа у појединим земљама ОЕЦД-а у 2014. години. Видљиво је да се ФБиХ налази одмах иза Белгије по пореским оптерећењима рада (испред Аустрије), с тим да продуктивност ФБиХ није ни близу продуктивности Белгије или Аустрије. С обзиром да у укупном оптерећењу рада највише учествују доприноси, процјена је да је смањење стопа доприноса за социјално осигурање најпогоднији начин да се смањи фискално оптерећење рада.

Економија у ФБиХ би постала знатно конкурентнија у пореском смислу на међународном тржишту, што би повећало извоз, а смањило цијене домаћих производа. Значајније растерећење позитивно би утицало и на директне стране инвестиције с обзиром да се трошкови пословања у ФБиХ значајно смањују.

Извор: НН