Пет нерадних дана за вјерске празнике

Из Савјета министара БиХ саопштено је да запослени у свим институцијама, органима, организацијама, предузећима и свим другим облицима организовања за обављање дјелатности и услуга на територији БиХ, према овом закону, требало би да имају пет плаћених нерадних дана у вријеме вјерских празника.

Босна и Херцеговина 29.09.2015 | 22:53

За православце су нерадни дани Божић, Свети архиђакон Стефан, Духови, Велики петак и Васкрс, за католике - Богојављење, Тијелово, Узнесење Блажене Дјевице Марије или Велика Госпа, Сви свети и Божић, за муслимане су предвиђена по два дана за Рамазански и Курбан-бајрам те један дан по избору вјерника у поводу Нове хиџретске године или рођења посланика Мухамеда, док су нерадни дани за припаднике јеврејске вјере Сукот, Шавуот, Песах, Рош Хашану /Нова година/ и Јом Кипур /Дан помирења/.

За припаднике осталих вјера у БиХ законски је дефинисано пет дана у години за потребе обиљежавања вјерских празника.

Прихваћена је сугестија министра спољне трговине и економских односа у БиХ Мирка Шаровића да Република Српска, Федерација БиХ и Брчко дистрикт своје законе о празницима ускладе са овим законом, а да, према својим потребама и специфичностима, могу утврдити и друге датуме као нерадне дане у ентитету, односно Брчко дистрикту и одредити права у вези са одсуствовањем са посла у те дане.

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог основног уговора између БиХ и Исламске заједнице у БиХ са измјенама које су предложене на самој сједници.

Овим уговором БиХ и Исламска заједница у БиХ потврђују да су, свака у свом подручју, независне и самосталне, обавезујући се да ће у међусобним односима поштовати то начело, те да ће сарађивати ради цјеловитог духовног и материјалног развоја човјека, као и унапређења општег добра.

Основним уговором жели се обезбиједити једнообразан правни оквир у којем ће све цркве и вјерске заједнице у БиХ дјеловати и бити изједначене у правима и обавезама без икакве дискиминације.

Раније су закључени Основни уговор између БиХ и Свете Столице и Додатни протокол, те Основни уговор између БиХ и Српске православне цркве.