Како "ради" породична медицина?

Реформа медицинског сектора у БиХ траје већ више од 15 година, а посебну пажњу добила је породична медицина.

Босна и Херцеговина 20.09.2015 | 18:51

Велики број грађана сматра како она није успјела или да је у најмању руку непотпуна због проблема као што је неинформисаност пацијената, појава невјероватних гужви и одгода љекарских упутница или рецепата.

Челници бх. удружења породичних љекара дали су свој поглед на проблематику у којој свакако виде одређене недостатке.

"Почеци реформе били су заједничка агенда Републике Српске и ФБиХ још 1999. године када смо почели са увођењем специјализације породичне медицине која би требала бити стуб медицине. Постигнуто је доста тога јер је већина домова здравља у Републици Српској претрпјела позитивне промјене у смислу опремања и стварања бољих услова за рад. Велика средства су уложена у едукацију чланова тима породичне медицине - медицинских сестара и специјалиста у правцу подизања свијести пацијената и подизања компетенције", рекао је за Клиx.ба предсједник Удружења доктора породичне медицине Републике Српске Драшко Купрешак.

Он каже да је основна идеја реформе опше у породичну медицину, с обзиром на сиромаштво нашег друштва, примијена рационале организације система како би се што ефикасније очувало здравље грађана.

"Ја сам задовољан промјенама, али су наша окечивања била пуно већа па сам с тога реални оптимиста што се тиче наредног периода. Надам се да ћемо кроз приближавање ЕУ добити нову енергију која ће убрзати процесе децентрализације домова здравља, доношења новог концепта уговарања и активирања превентивних програма", објашњава Купрешак.

Челник Удружења сматра како медицина може напредовати само онолико колико и само друштво. Промјена захтјева све активности на свим пољима па и мијењање културе конзумирања здравственог система.

"Пацијенти су слободни да бирају свој тим породичне медицине, могу сами бирати болнице и суверени су у реализацији својих права. Међутим, пацијенти имају и обавезе да унапређују здравствене потенцијале, да прилагоде свој стил живота у односу на своје проблеме", казао је Купрешак.

Што се тиче заказивања прегледа, он тврди да су и ту очекивања била много већа, али сматра да је очигледно потребно вријеме да се пацијенти прилагоде љекарима, али и љекари пацијентима.

"Некада смо и ми грешни и не реагујемо како треба када су у питању рецепти и упутнице. Недопустиво је да пацијенти на рецепт или упутицу чекају више дана. Морамо радити на смањењу стандарда броја пацијената на један тим породичне медицине. Тај је број сада око 1.500 грађана па и до 2.000. Када све сагледамо то је неадекватно јер постоји велик број пацејената са повећаним крвним притиском и дијабетесом који генеришу гужве", закључио је Купрешак.

С друге стране, грађани сматрају како би се проблем требао ријешити повећањем броја здравствених радника. У Босни и Херцеговини тренутно постоји пет катедри за породичну медицину која се служи модерним курикулумом и које воде наши стручњаци.

Према Купрешаковим ријечима, постоји доста проблема, постоји несналажење, али је реформа иза себе оставила тзв. дјечије болести када је у питању функционисање породичне медицине. Оно што Купрешак сматра додатним недостатком јесте што реформа не прати промјене на болничком нивоу гдје постоји велико кашњење.

Са њим се слаже и његов колега из Федерације БиХ, Заим Јатић, предсједник Удуржења љекара породичне медицине ФБиХ.

"Остаје нам да се заврши реформа болничке медицине или секундарне здравствене заштите те начин финансирања који је старомодан. На њега нема утјецај ни квалитет рада ни квантитет рада и све се своди на фиксну плату која је међу најнижима управо у породичној медицини", рекао је Јатић за Клиx.ба.

Према његовом мишљењу, отезање издавања обичног рецепта класична је злоупотреба система, а лијек се крије у реформи финансирања здравственог осигурања.

"Ваше присуство у амбуланти нема никакав утицаја на плату људи који ту раде. То је социјалистички систем – радила, не радила, она или он има своју плату. Да радници који отежу са заказивањем прегледа и издавањем рецепата знају да ви свој новац за здравство можете преусмјерити на други тим, то се не би десило", објашњава Јатић.

Такође, сматра Јатић, такви се проблеми бар у Сарајеву не би требали дешавати због чињенице да су у граду присутни велики капацитети.

"Ујутро у граду почне радити 200 љекара породичне медицине и не смије се десити да вам неко каже да по рецепт дођете за 10 дана или да хитан случај чека. Само у Сарајеву имамо 84 локације за пружање услуга из породичне медицине. Потпуно смо се приближили заједници јер становништво не мора прећи више од 300 метара до свог љекара", казао је Јатић који наглашава да је управо захваљујући реформи здравства, укључујући породичну медицину, успјешно реновирано 80 одсто амбуланти у граду.

Напосљетку, то је један од разлога што је Јатић углавном задовољан промјенама које су се десиле у примарној здравственој заштити.

"Када погледамо све реформе морам бити задовољан. Ми смо паралелно почели са три реформе – породична медицина, болничка медицина и финансирање здравства – и све што се промијенило заправо је само породична медицина и можемо бити поносни јер је то један од највећих подухвата у послијератној БиХ", закључио је Јатић.