Велики брат у Љубљани: Нико није ван домета

Видеонадзор јавних простора у Љубљани шири се из године у годину, тако да је број камера које је поставила престоничка управа сада повећан са 48, колико их је било 2008. године, на више стотина.

Само на главном градском гробљу Жале постављене су 34, на пијацама и паркиралиштима 252, а кад се томе придодају камере за контролу саобраћаја, продавница и банака у Љубљани је скоро 1.000 очију "великог брата".

Под знаком питања је да ли је толики видеонадзор, чија је основна сврха да заштити имовину и безбедност људи, оправдан и да ли је у реду да грађане посматрају са свих страна, наводи љубљански "Дневник".

Општински руководиоци тврде да су се вандалиски испади према градској имовини, оштећења саобраћајне сигнализације и аутомата смањили за 24 одсто откако своју имовину штите камерама, али љубљанска полиција тврди да не располажу таквим подацима јер не воде статистику.

Портпарол љубљанске полиције Наташа Пучко сматра да видеонадзор може да помогне у расветљавању појединих криминалних случајева.

Тако је, примера ради, полиција у јулу ове године уз помоћ камере успела да ухвати групу превараната који су пред болницама дочекивали старије, лаковерне људе и уверавали их да им је пребна хитна новчана позајмица за лечење, да би их потом пљачкали у њиховим домовима.

С друге стране, видеонадзор у случајевима најтежих криминалних радњи понекад не помаже, како се догодило пре више година с пљачком сефова СКБ банке у Љубљани када су пљачкаши онеспособили надзорне камере, а полицији у њиховом идентификовању нису помогле ни оне на улици јер су биле погрешно постављене.

Према словеначком закону о заштити информација, предузећа која уведу видеонадзор у своје просторије о томе претходно морају да обавесте запослене и њихов синдикат, а једни изузетак је надзор који се односи на чување тајних информација повезан с пословима одбране и националне безбедности.

Снимање у гардеробама и тоалетним просторијама је забрањено.

Општинске камере у Словенији, према одредбама закона, смеју да снимају поједине пунктове, али не и да имају такозвани општи видеонадзор читавих улица и тргова.

Иако видеоснимање није кривично дело, оно то постаје ако се изводи без упозорења и супротно закону, као и уколико се њиме крши право на приватност и породични живо.

Извор:  МОНДО/Тањуг