Анализа: Ово је пет највећих звијезда ЕП-а!

Кошарка је тимски спорт, титуле освајају најбољи тимови, не играчи, али овај спорт не би био то што јесте да нема фантастичних индивидуалаца.

Кошарка 09.09.2015 | 00:00

Тако ће бити и на овом Евробаскету, једном од најизједначенијих када су у питању конкуренти за титулу, где ће се прво причати о великим звездама, а тек онда на њиховим екипама.

Скуп најбољих европских селекција гарантује учешће на десетине спектакуларних играча, али смо се ми одлучили да издвојимо само петорицу.

Апостроф је наравно на НБА звездама, лидерима главних фаворита, али ту су и адути Евролиге, у питању су Тони Паркер, Пау Гасол, Немања Бјелица, Дирк Новицки и Василис Спанулис.

Немогуће је рећи који је од њих најбољи, Новицки је свакако човек за кога се може рећи да је недодирљив када су у питању Европљани, Паркер је вишеструки НБА шампион, Гасол један од најдоминантнијих центара овог века, Спанулис је човек у чијој игри уживају сви, без обзира за кога навијају, док је Бјелица актуелни најкориснији играч Евролиге.

Тони Паркер (Француска)

Француска се не може похвалити богатом кошаркашком традицијом, пре свега репрезентативном, али није ни прва ни последња држава која је због једног човека ушла у ред највећих.

Тони Паркер је човек који је једини прави синоним за француску кошарку, човек који је прва и једина асоцијација када се помене Француска у вези са овим спортом.

Пре њега кошарка је била маргинални спорт у овој земљи, а сада су браниоци титуле првака Европе. С обзиром да има 33 године ово му је вероватно последњи наступ за национални тим, а где ће имати бољи опроштај него у домовини.

Статистика није нешто што је потребно помињати када се прича о Паркеру, довољно је рећи да је четири пута освајао НБА лигу, и то не као епизодиста, већ као лидер Сан Антонио Спарса, па да буде јасно о каквом се играчу раду.

Иако је Француз, с обзиром на ток његове каријере тешко га је сврстати у европског кошаркаша, јер је од 19. године у НБА лиги, па није грешка и одредити га као представника америчког стила кошарке, попут натурализованих Американаца у бројним европским селекцијама.

Иако је сваке сезоне играо завршницу НБА лиге, након чега већина Европљана одустаје од наступа за репрезентацију, Паркер се увек без много помпе одазивао позивима селектора, па је играо на сваком од претходних седам европских првенстава.

До прве медаље момак из Брижа је стигао у Београду 2005, Француска је освојила бронзу, корак више направио је 2011, а онда је пре две године покорио Европу.

Паркер је познат као један од најбржих кошаркаша у НБА лиги, напад му је јачи од одбране, а нападе често завршава експлозивним продорима у рекет уз полагање или “флотер”. Упркос томе што спада у ред нижих играча (188цм), често предводи НБА лигу у поенима из рекета.

У првим годинама професионалне каријере често је шутирао за три поена, али су тренери Спарса унели разноврсност у његову нападачку игру што је донело порасту процента убачених шутева. Оно на шта је негативно утицао његов екслозиван стил игре су колена, чести проблеми са упалом тетива.

Просечно је на првенствима Европе бележио 16,8 поена, 3,2 асистенције и 2,8 скокова.

Пау Гасол (Шпанија)

Неки га воле, неки га мрзе, али нико не може оспорити да је Пау Гасол један од најбољих центара у историји европске кошарке.

Иако му је 35 година, и даље је једнако доминантан у рекету, а да ће и на овом ЕП бити пошаст по противничке кошеве, показао је доминантним представама у припремним утакмицама.

Гасол је део генерације која је доминирала европском и светском кошарко у млађим категоријама крајем прошлог века, а да доминација је само настављена у сениорској конкуренцији.

Предвођени Гасолом, Шпанци су освајали европска и светска злата и сребра, као и олимпијске медаље, али већ пет година су без одличја.

Када је центар Чикаго Булса био незасутављив, попут ЕП 2009. и 2011, тада је и Шпанија без проблема освајала титуле.

Вероватно би данас уживао у репрезентативној пензији да “фурија” није разочарала на Светском првенству прошле године на свом терену, јер Гасол жели опроштај са медаљом, вероватно искључиво златном.

Изостанак неколико важних играча, попут његовог брата Марка и Хуана Карлоса Навара су ослабили Шпанију, али је Пау више него икад мотивисан да победи све.

Његов одлазак представљаће крај једне блиставе ере у европској кошарци, што само даје већу драж предстојећем Евробаскету.

За 213 центиметара високог човека прилично је покретљив и брз, па је често током каријере играо крилног центра, а сјајним играма је доживео да га пореде са Тонијем Кукочем и Дирком Новицким, иако му је Немац савременик.

Најјаче оружје су му шутеви са поста и полудистанце, где користи широк дијапазон оружја – скок-шут, хорог, лажњаке, “завлачења” под руку ривала, а подједнака умешност са обе руке посебно отежавају одбрану чувару.

Покретљива стопала га чине убитачним и у контранападима, а неретно зна да постигне и тројку. Једноставно речено, не знате одакле може да нападне.

Немања Бјелица (Србија)

Србија је увек била “богата” великим кошаркашким звездама, у овом веку је та доминација полако почела да бледи, све смо се мање ослањали на појединце, све више на тим, а како се селекција постепено опорављала од великекризе из средине прошле деценије, тако су почели да се издвајају и индивидуални играчи.

Један је посебно био упечатљив у последњих неколико година, тихо, нечујно и помало неочекивано Немања Бјелица је израстао у једног од најбољих европских играча, да би протекле сезоне засенио све конкуренте у Евролиги и подсетио на својевремену доминацију Дејана Бодироге.

Пре мање од десет година је размишљао о крају играчке каријере, која је тек била почела, а онда га је открио Светислав Пешић. Полако, корак по корак, напредовао је прво у Црвеној звезди, потом у Лаборал Кучи, да би зенит доживео у Фенербахчеу.

Са 208 центиметара званична позиција му је крилни центар, али захваљујући Пешићевом форсирању на позицији племејкера повремену у Звезди, усавршио је технику, па је прошле сезоне у Фенеру био доминантан на више позиција, што му је редовно доносило дабл-дабл, а понекад и трипл-дабл учинке.

Његова универзалност, техника и сналажење у рекету га чине потпуно непредвидљивим, а Александру Ђорђевићу омогућава да преко њега решава све проблеме у нападу, али и у одбрани.

Са Србијом има два сениорска сребра, по једно са ЕП и СП, али се на овом Евробаскету очекује од њега да буде лидер тима у погоду на европски трон.

Без обзира на учинак у клупској каријери, титуле у Евролиги, поене, скокове и блокаде у НБА лиги, ниједан српски играч није могао да стекне статус иконе у овој земљи кошарке без великог успеха са репрезентацијом.

ЕП у Берлину и Француској су шанса за Бјелицу да стане раме уз раме са Бодирогом, Ђорђевићем, Даниловићем, Дивцем, Паспаљем, Кићановићем, Кораћем, Далипагићем…

Кров Европе, па НБА лиге, да ли ћетим путем Немања Бјелица?

Дирк Новицки (Немачка)

Немогуће је рећи за неког играча да је најбољи у историји, чак и на само једном континенту. Посебно ако је тај континент Европе. Многи ће управо то рећи за Дирка Новицког, најефикаснијег странца у историји НБА лиге.

Било је Европљана који су блистали у НБА лиги, попут Сабониса, Кукоча, Дивца, Петровића, али ниједан од њих није имао статус суперстара на нивоу Џордана, Меџика, Бирда, Абдул-Џабара, Брајанта, као што има Новицки.

Освојио је све што један појединац може остварити у НБА лиги, био и шампион, и најкориснији играч регуларног дела сезоне у финала, играо на више од десет Ол-стар утакмица, био члан најбољих тимова, победио у шутирању тројки, али једна ствар му недостаје, титула са Немачком.

Најближи је био 2005. у Београду, “летео” је по Арени и са лакоћом газио ривале, али је ипак неочекивано заустављен у финалу.

То је био и последњи пут када смо гледали “правог” Новицког у дресу репрезентације. Играо је он и касније, али је приоритет имао напад на НБА титулу, а када је то остварено 2011, уследила је борба са повредама.

Са 37 година одавно је спреман за пензију, не само репрезентативну него и клупску, али као човеку којем је кошарка у крви, тешко му је да напусти паркет.

У међувремену је пропустио неколико међународних такмичења, 2011. у Словенији је био само бледа сенка популарног “Диркенштајна”, што је најавило његов крај у дресу Немачке, али није могао да одоли да га још једном обуче на домаћем терену.

Након што је коначно везао две комплетне сезоне у Даласу, које је одиграо на изузетно високом нивоу за своје године (17,3п; 5,9с; 1,9ас претходне), Берлин је спреман за спектакл.

Новицки се током каријере изградио као универзално крило, које повремено може да одиграо и “петицу”, али је изузетан шут оно што га чини феноменалним.

Само су Хаким Олаџувон, Боб Петит и Елџин Бејлор успевали да попут њега имају просек од 20+ поена и 10+ скокова у НБА плеј-офу, што је радио пре две сезоне.

Достигао је и учинак легендарног Џерија Веста као тек други играч са 14 утакмица у плеј-офу са најмање 30 поена.

Међу 100 најбољих појединачних учинака у плеј-офу у последњих 20 година, осам њих припада Новицком, што је рекорд.

Када се прича о Дирковој игри често се помињу имена као што су Чарлс Баркли, Карим Абдул-Џабар, а заувек ће остати урезан у историју НБА лиге чувеним “фејдавеј” штом за победу у НБА финалу 2011. Године.

Уочи те сезоне ЛеБрон Џејмс је тај његов потез означио као други најнезаустављивији шут, након Абдул-Џабаровог хорога.

Мајкл Џордан га је 2013. године издвојио уз Кобија Брајанта, Леброна Џејмса и Тима Данкана као играча из данашњег времена који би и у његовој ери могао бити једнако успешан.

На то се више нема шта додати.

Василис Спанулис (Грчка)

Он је Грк, али има терен у Београду. Заборавићете њега док траје сезоне, а онда ће вас продрмати у року од пет минута представом вредном титуле првака Европе.

Василис Спанулис је био довољан да Олимпијакос три пута постане првак Европе у последњих шест година, иако је клуб из Пиреја у свакој од тих сезона био далеко од статуса фаворита.

Није се прославио у НБА лиги, али му у Европи нема равног. Остварио је све што може у клупској кошарци , а и са репрезентацијом је достигао врх, у Београду 2005. Иако тада тек 23-годишњак, био је кључни играч у погоду на неочекивано злато.

Наредних година Спанулис је био предвнодник Грчке, знао је да убаци 24 поена доминантним Шпанцима, али Грчк никад више није пришла ни близу треће титуле првака Европе.

Нико им не даје много шанси ни ове године, али оно у шта се Грци надају је да ће популарни “Били” употребити своју магију из Пиреја и у националном дресу, и од аутсајдера опет створити шампиона.

Идол му је Мајкл Џордан, Американци воле да га називају европским Дериком Роузом, пре свега због тога што 90% игре проводи ван линије за три поена, те има фантастичан дриблинг, без обзира што је атлетски далеко иза звезде Чикага.