Немања Бјелица: Од Партизановог "ружног пачета", до првог "орла" Србије!

Најбољи играч Европе. МВП Евролиге. Професор. Нови Бодирога. Човек од кога се очекује да буде главни вук у “чопору” Минесоте. Да, то је Немања Бјелица. Данас сви се кунемо у њега. И навијачи и тренери. А пре само седам година био је првотимац бечке Аркадије, са све чешћим размишљањем да можда батали “баскетару”. А онда је случајно дошао у Звезду, па затим у Каху, одатле у Фенербахче и коначно ове сезоне иде у НБА у Минесоту. Има два сребра са Србијом. Једно европско из 2009. у Словенији и светско у Шпанији 2014.

Кошарка 08.09.2015 | 20:40

Али, кренимо редом.

Рођен је 1988. године. Одрастао на Новом Београду. Сам почео да тренира код наставника физичког, Љубе. Покојни Аца Јањић препоручио га је Партизану где је играо са годину дана старијим момцима. Добро је играо и већ се причало о "малом, талентованом капитену Бјелици". Међутим, брзо је почео да нервира тренере јер су га стално болела колена.

“Мислили су да се фолирам”, са сетом се сећа Бјелица. Цела та његова, "генерација 1988." је обрисана као гумицом, а Бјелица је прешао у Суперфунд, где се највише дружио са Савом Лешићем. Имао је 16 година и за лето “исклинџао” 10 центиментара. Бојан Тањевић, његов менаџер, повео га је у Римини. Тамо није прошао, па је заиграо за Аркадију из Аустрије.

Потом није прошао на проби у Фенербахчеу, али је постао велики пријатељ са Словенцима Видмаром и Прелџићем (сада репрезентивац Турске). Запао је за око тадашњем тренеру Богдану Боши Тањевићу, стрицу његовог менаџера. Стари вук Боша, рекао је Светиславу Пешићу: “Овај мали је суво злато. Пробај га”. А популарни Кари који је тада преузео Звезду дао је Немањи шансу и - потписан је уговор на три месеца. Да није било Пешића, Бјелица не би дошао у Звезду.

“Хтео сам опет у неку Аустрију или тако нешто“, убеђивао је Немања свог менаџера. Ипак, Звезда и Пешић се не одбијају. Првих 45 дана Немања није омирисао паркет. Мада, сви који смо га гледали на загревању видели смо да тај 209 центиметара висок младић има нешто у себи.

На пријатељској утакмици против аустријског Гмундена, Пешић га је ставио да игра плејмејкера. И одушевио се. Наравно, не зато што су извукли реми са нејаким Аустријанцима, већ ”плесом” Бјелице.

Дошла је утакмица са Босном. Немања почиње на плеју. И почиње бајка. Бјелица израста у једног од најбољих играча Звезде. После прве сезоне улази у универзитетску селекцију Србије.

На Универзијади у Београду под палицом Александра Кесара наш тим узима злато. Заједно са Паунићем, Радуљицом и Мачваном прекомандован је у А селекцију, која узима сребро на ЕП у Пољској 2009.

Звезда се у наредној сезони прописно брукала, али је Бјелица постао главни играч. На Светском првенсту у Турској украли су нам шансу да се са Дурантом и екипом боримо за злато. Завршили смо четврти, а Бјелица је опет био веома добар.

Драфтовао га је Вашингтон као 35. пика, али су права брзо прослеђена Минесоти. Није било време за НБА. Не још.

“Тукли” су се Бенетон и Каха Лаборал за њега, а он је отишао код “гвозденог” Душка Ивановића. А у Баскији - војска. Свако чека свој ред. Чекао га је и Бјелица. У првој сезони је играо на кашичицу, а у другој је експодирао у плеј-офу. Закуцавао је, шутирао тројке, а публика је почела да скандира МВП, МВП... Дошло је и његово време у Шпанији. У последњој сезони је био најбољи играч Кахе, али тај клуб једноставно није имао екипу за највећа дела.

Међутим, сви су знали да је постао један од најбољих европских играча. Нарочито је то знао Жељко Обрадовић који је пре две године преузео Фенербахче. Да, онај исти у ком није прошао пробу. Има правде.

Фенербахче је платио више од милион евра за обештећење, јер је Немања са Кахом имао петогодишњи уговор.

Све те године репрезентација није има превише успеха. У Литванији 2011. смо били осми, годину дана касније брукали смо у квалификацијама за ЕП, да би на највећој европској смотри 2013. били једва седми и тако оверили визу за Светско првенство у Шпанији 2014.

Бјелица није пропуштао ниједно репрезентативно такмичење, али никао није успевао да постане вођа на терену. Међутим, све се мења од лета 2014. Постајемо светски вицешампиони, а Бјелица уз Теа постаје најбољи играч репрезентације. Везивно ткиво репрезентације, неко у кога нови селектор Саша Ђорђевић има пуно поверење.

Друга сезона у Фенербахчеу била је сезона из снова. Он и Јан Весели терорисали су противнике. Скокови, закуцавања, тројке, блокаде. Све је радио. Жоц, само реци шта ти треба. Подсећања ради, у првој сезони Обрадовић га је изнервиран, послао у свлачионицу. У другој, то је била песма. Песма звана МВП Евролиге (12,1 поена, 8,5 скокова по наступу) и одлазак на историјски фајнал-фор за славни турски клуб. Нажалост по Бјелицу и остале наше у тој екипи, Фенербахче није успео да освоји титулу, а није ни Теов ЦСКА. Узели су га “безобразни” Мадриђани, али Бјелица није туговао.

Флип Сандерс (нажалост од недавно је оболео од рака лимфних жлезда), тренер Минсеоте Тимбервулфса рекао је менаџменту овог НБА лигаша да жели Немању. Нису жалили новца. Искеширали су 11,7 милиона за три године не би ли Бјелицу приволели да дође у свој чопор. А тамо све вук до вука. Стари Кевин Гарнет, преснажни Никола Пековић, талентовани Ендру Вигинс биће саиграчи нашем Немањи. Још један сан је испуњен.

А онда правац Берлин. Ваља се борити за европско злато са репрезентацијом. Првог дана сви су причали само о њему. Разбио је Шпанце. Подучио је Николу Миротића и испоручио "фурији" 24 поена ин 10 скокова. Било је ту тројки са девет метара, али и продора.

На ред су дошли "панцери" великог Дирка Новицког. Није баш бриљирао, али је опет цепнуо тројку, а феноменалним кросовером Новицког послао "по бурек" и мало му померио кичму (да се не лажемо у НБА Дирка често зову "Ирк", без "Д" - ”дефенсе” јер га мрзи да игра одбрану). Онда је у финишу Шафарцик нама убацио тројку за изједначење, а Сале нацртао акцију за Немању који је погодио за победу на 0,9 секунди до краја.

Нову магију очекујемо у уторак против Исланда. Само надамо се да неће испуцати сав свој арсенал, јер нам "оно главно" треба у борби за медаљу.

Идемо, професоре.