Nemanja Bjelica: Od Partizanovog "ružnog pačeta", do prvog "orla" Srbije!

Najbolji igrač Evrope. MVP Evrolige. Profesor. Novi Bodiroga. Čovek od koga se očekuje da bude glavni vuk u “čoporu” Minesote. Da, to je Nemanja Bjelica. Danas svi se kunemo u njega. I navijači i treneri. A pre samo sedam godina bio je prvotimac bečke Arkadije, sa sve češćim razmišljanjem da možda batali “basketaru”. A onda je slučajno došao u Zvezdu, pa zatim u Kahu, odatle u Fenerbahče i konačno ove sezone ide u NBA u Minesotu. Ima dva srebra sa Srbijom. Jedno evropsko iz 2009. u Sloveniji i svetsko u Španiji 2014.

Košarka 08.09.2015 | 20:40

Ali, krenimo redom.

Rođen je 1988. godine. Odrastao na Novom Beogradu. Sam počeo da trenira kod nastavnika fizičkog, Ljube. Pokojni Aca Janjić preporučio ga je Partizanu gde je igrao sa godinu dana starijim momcima. Dobro je igrao i već se pričalo o "malom, talentovanom kapitenu Bjelici". Međutim, brzo je počeo da nervira trenere jer su ga stalno bolela kolena.

“Mislili su da se foliram”, sa setom se seća Bjelica. Cela ta njegova, "generacija 1988." je obrisana kao gumicom, a Bjelica je prešao u Superfund, gde se najviše družio sa Savom Lešićem. Imao je 16 godina i za leto “isklindžao” 10 centimentara. Bojan Tanjević, njegov menadžer, poveo ga je u Rimini. Tamo nije prošao, pa je zaigrao za Arkadiju iz Austrije.

Potom nije prošao na probi u Fenerbahčeu, ali je postao veliki prijatelj sa Slovencima Vidmarom i Preldžićem (sada reprezentivac Turske). Zapao je za oko tadašnjem treneru Bogdanu Boši Tanjeviću, stricu njegovog menadžera. Stari vuk Boša, rekao je Svetislavu Pešiću: “Ovaj mali je suvo zlato. Probaj ga”. A popularni Kari koji je tada preuzeo Zvezdu dao je Nemanji šansu i - potpisan je ugovor na tri meseca. Da nije bilo Pešića, Bjelica ne bi došao u Zvezdu.

“Hteo sam opet u neku Austriju ili tako nešto“, ubeđivao je Nemanja svog menadžera. Ipak, Zvezda i Pešić se ne odbijaju. Prvih 45 dana Nemanja nije omirisao parket. Mada, svi koji smo ga gledali na zagrevanju videli smo da taj 209 centimetara visok mladić ima nešto u sebi.

Na prijateljskoj utakmici protiv austrijskog Gmundena, Pešić ga je stavio da igra plejmejkera. I oduševio se. Naravno, ne zato što su izvukli remi sa nejakim Austrijancima, već ”plesom” Bjelice.

Došla je utakmica sa Bosnom. Nemanja počinje na pleju. I počinje bajka. Bjelica izrasta u jednog od najboljih igrača Zvezde. Posle prve sezone ulazi u univerzitetsku selekciju Srbije.

Na Univerzijadi u Beogradu pod palicom Aleksandra Kesara naš tim uzima zlato. Zajedno sa Paunićem, Raduljicom i Mačvanom prekomandovan je u A selekciju, koja uzima srebro na EP u Poljskoj 2009.

Zvezda se u narednoj sezoni propisno brukala, ali je Bjelica postao glavni igrač. Na Svetskom prvenstu u Turskoj ukrali su nam šansu da se sa Durantom i ekipom borimo za zlato. Završili smo četvrti, a Bjelica je opet bio veoma dobar.

Draftovao ga je Vašington kao 35. pika, ali su prava brzo prosleđena Minesoti. Nije bilo vreme za NBA. Ne još.

“Tukli” su se Beneton i Kaha Laboral za njega, a on je otišao kod “gvozdenog” Duška Ivanovića. A u Baskiji - vojska. Svako čeka svoj red. Čekao ga je i Bjelica. U prvoj sezoni je igrao na kašičicu, a u drugoj je ekspodirao u plej-ofu. Zakucavao je, šutirao trojke, a publika je počela da skandira MVP, MVP... Došlo je i njegovo vreme u Španiji. U poslednjoj sezoni je bio najbolji igrač Kahe, ali taj klub jednostavno nije imao ekipu za najveća dela.

Međutim, svi su znali da je postao jedan od najboljih evropskih igrača. Naročito je to znao Željko Obradović koji je pre dve godine preuzeo Fenerbahče. Da, onaj isti u kom nije prošao probu. Ima pravde.

Fenerbahče je platio više od milion evra za obeštećenje, jer je Nemanja sa Kahom imao petogodišnji ugovor.

Sve te godine reprezentacija nije ima previše uspeha. U Litvaniji 2011. smo bili osmi, godinu dana kasnije brukali smo u kvalifikacijama za EP, da bi na najvećoj evropskoj smotri 2013. bili jedva sedmi i tako overili vizu za Svetsko prvenstvo u Španiji 2014.

Bjelica nije propuštao nijedno reprezentativno takmičenje, ali nikao nije uspevao da postane vođa na terenu. Međutim, sve se menja od leta 2014. Postajemo svetski vicešampioni, a Bjelica uz Tea postaje najbolji igrač reprezentacije. Vezivno tkivo reprezentacije, neko u koga novi selektor Saša Đorđević ima puno poverenje.

Druga sezona u Fenerbahčeu bila je sezona iz snova. On i Jan Veseli terorisali su protivnike. Skokovi, zakucavanja, trojke, blokade. Sve je radio. Žoc, samo reci šta ti treba. Podsećanja radi, u prvoj sezoni Obradović ga je iznerviran, poslao u svlačionicu. U drugoj, to je bila pesma. Pesma zvana MVP Evrolige (12,1 poena, 8,5 skokova po nastupu) i odlazak na istorijski fajnal-for za slavni turski klub. Nažalost po Bjelicu i ostale naše u toj ekipi, Fenerbahče nije uspeo da osvoji titulu, a nije ni Teov CSKA. Uzeli su ga “bezobrazni” Madriđani, ali Bjelica nije tugovao.

Flip Sanders (nažalost od nedavno je oboleo od raka limfnih žlezda), trener Minseote Timbervulfsa rekao je menadžmentu ovog NBA ligaša da želi Nemanju. Nisu žalili novca. Iskeširali su 11,7 miliona za tri godine ne bi li Bjelicu privoleli da dođe u svoj čopor. A tamo sve vuk do vuka. Stari Kevin Garnet, presnažni Nikola Peković, talentovani Endru Vigins biće saigrači našem Nemanji. Još jedan san je ispunjen.

A onda pravac Berlin. Valja se boriti za evropsko zlato sa reprezentacijom. Prvog dana svi su pričali samo o njemu. Razbio je Špance. Podučio je Nikolu Mirotića i isporučio "furiji" 24 poena in 10 skokova. Bilo je tu trojki sa devet metara, ali i prodora.

Na red su došli "panceri" velikog Dirka Novickog. Nije baš briljirao, ali je opet cepnuo trojku, a fenomenalnim krosoverom Novickog poslao "po burek" i malo mu pomerio kičmu (da se ne lažemo u NBA Dirka često zovu "Irk", bez "D" - ”defense” jer ga mrzi da igra odbranu). Onda je u finišu Šafarcik nama ubacio trojku za izjednačenje, a Sale nacrtao akciju za Nemanju koji je pogodio za pobedu na 0,9 sekundi do kraja.

Novu magiju očekujemo u utorak protiv Islanda. Samo nadamo se da neće ispucati sav svoj arsenal, jer nam "ono glavno" treba u borbi za medalju.

Idemo, profesore.