Кешељ и Рађен: Што се радујете? Ово је све нормално!

Изразито патриотски настројени, о чему њихов изглед и српска тробојка у позадини најбоље говоре, Марко Кешељ и Никола Рађен одлучили су да заједно гледају прву утакмицу на 39. Европском првенству у кошарци. Сву позитивну енергију усмерили су ка изабраницима Александра Ђоревића, здушно су навијали истовремено су се и добро забављали, а по завршетку дуела са Шпанцима имали су много разлога за задовољство.

Кошарка 06.09.2015 | 10:15

Гледајући сјајну партију Орлова на отварању Евробаскета евоцирали су успомене на почетке заједничког дружења, препричавали разноразне анегдоте, давали прогнозе.
Док су се Теодосић и другови загревали почела је крајње занимљива прича:

- Упознао нас је заједнички пријатељ, ватерполиста Душко Пјетловић. Марко је тада играо за Звезду, а ја у Партизану. У то време налазили смо се у сличној ситуацији, ја нисам примао паре у Партизану, а ни он у Звезди – кроз смех каже Рађен, а причу наставља Кешељ:

- Тачно тако, беспарица нас је спојила. Били смо комшије у Београду, касније и у Атини. Занимљиво је да смо обојица волели да гледамо хорор филмове, и то оне са баш тешком тематиком. Да бисмо се након тих филмова вратили у нормалу пуштали смо цртане филмове, Мадагаскар или нешто у том стилу да бисмо могли да профункционишемо. На Глифади смо уз фредо капућино често играли оне дрвене рекете, који су јако популарни у Грчкој. Једном смо чак ишли заједно да ронимо са Лазаросом Пападопулосом. Све у свему, лепа времена.

Пријатељство се градило и кроз неке специфичне ситуације:

- Марко се показао као прави пријатељ кад ми је на кући једном приликом поправио климу. Није шала, већ жива истина. У питању је био безазлени квар за који нисам имао решење. Али, Марко се тог посла храбро дохватио и успео је да поправи клима уређај који је неопходан на атинском сунцу. Међутим, оно што је мени остало у најлепшем сећању је његово велико пожртвовање кад сам супрузи приремао изненађење за годишњицу брака. Купио сам велики број свећа којима сам исписао романтичну поруку. Све те свеће је потом требало упалити и ту је главно улогу имао Марко.

Причу је потом наставио Кешељ:

- Проблем је био у томе што смо имали мање шибица него свећа, па сам поприлично изгорео прсте, али није ми било жао. Открићу вам и да то моје пожртвовање није било узалуд јер сам тај заиста леп призор овековечио фотографијом, коју сам једном приликом „злоупотребио“ и представио као сопствену идеју. Ето и то се десило, искрен је Кешељ.

Почетно подбацивање лопте и почетак утакмице вратио је разговор на кошаркашке теме:

- Најбољи кошаркаш међу ватерполистима је без сумње Слободан Соро. Он стварно зна да игра баскет, ако се не варам, чак је као клинац и тренирао кошарку. Њему уз раме је Душко Пјетловић, ваљда зато што се дружи са доста кошаркаша, па је покупио неке финте – објашњава Рађен.

На питање упућено Кешељу, коју позицију под обручима би могао да покрива Рађен, Марко без размишљања одговара:

- „Андресајз петица“. Нешто попут Кајл Хајнса, под условом да зна да трчи пошто га никад у животу нисам видео да је потрчао – каже Кешељ и потом објашњава у којој улози себе види у базену:

- Па ја скоро да не знам да пливам. У ствари знам само онај стил који популарно називају „висећа кухиња“. Зато бих вероватно у ватерполу био голман. Могао бих лако да дохватим дно базена. Имам и дуге руке, могао бих да парирам Шефику. Али кад већ причамо о води, скоро сам био на малом језеру око 300 метара у пречнику. Одважим се да покушам да га препливам. Последњих 30 метара представљало је озбиљну борбу човека за голи живот. Имао сам среће да сам мршав па нисам могао да потонем, али жестоко сам се намучио. Више волим да будем око воде него у води, зато обожавам пецање.

У тим тренуцима репрезентација Србије сустизала је предност Шпанаца. Недовић је нанизао десет узастопних поена, а Кешељу се отео шаљив коментар:

- То је магија броја 11 – потенцирао је на броју на Недовићем леђима који је и он носио на Светском првенству у Турској 2010. године.

Кешељ је потом по први пут уозбиљио причу с обзиром и да се захуктала борба на паркету а утакмица ушла у егал:

- Прошао сам практично комплетне припреме са овом екипом и могу да кажем да их краси сјајан тимски дух, права хемија. Сигурно је да на овом Евробаскету неће бити лако, група је изузетно јака, али када буду прошли тај почетни притисак мислим да могу до полуфинала. А, онда и срећа има своју значајну улогу. У сваком случају ова репрезентација заслужује пласман на Олимпијске игре – каже Кешељ, а Рађен само потврђује његове речи:

- Очекујем да ће наши кошаркаши правити друштво ватерполистима у Рију.

Друго полувреме је почињало, а пажљиво пратећи дешавања на малом екрану Кешељ је самоуверено рекао:

- Добијамо 10 разлике, пазите шта сам Вам рекао – у том тренутку нико га није схватао озбиљно. Међутим...

Када је на асистенцију Милоша Теодосића Радуљица снажно закуцао, Кешељ више није могао да исконтролише емоције. Скочио је и викнуо:

- Тооооо поброооо!!!

Потом је упутио извињење.

- Ја се извињавам, али много је емоција. Само што се не спустим у став поред стола и заиграм одбрану – каже Кешељ и наговара Рађена да исприча како се Радуљица провео у гостима у његовом стану:

- Организовали смо дружење, правили смо палачинке, а осим Радуљице био је ту кошаркаш Немања Протић и незаобилазни Душко Пјетловић. Радуљица је сео на столицу и после неког вемена столица је пукла и буквално се распала, а он је завршио на поду – рекао је Рађен, а на тренутак га је прекинуо Кешељ.

- Не могу себи да опростим што сам стигао касније и све то нисам успео да видим. У свари видео сам га само како скупља шрафофе од столице по стану. Међутим, да не буде забуне, није се столица полимила јер је Радуљица тежак, већ зато што је столица била неквалитетна. То морате посебно да нагласите.

Орлови су сломили отпор Шпанаца, а током целог другог полувремена Кешељ је неборајно пута поновио. „Добијамо“. И био је у праву.

И он и Рађен имали су заједнички коментар за најбољег играча у нашем тиму:

- Какав је доктор овај Бјелица...

Кешељ је био посебно поносан јер је погодио тачну разлику:

- Честитке момцима. Ја ово као да сам унапред гледао, јер сам знао шта ће се десити. Што би рекао Мута Николић, ово је све нормално, не знам што се радујемо. Немам шта друго да кажем осим да ме зовете да вам прогнозирам тачан резултат и у наредним мечевима.

- Марко је експерт и немам шта да додам. Свака част момцима, само да овако наставе – поручио је за крај Рађен.

Никола и Марко наставили су дружење, а ми се надамо да ће наша репрезентација наставити да ниже победе на Евробаскету.