Kešelj i Rađen: Što se radujete? Ovo je sve normalno!

Izrazito patriotski nastrojeni, o čemu njihov izgled i srpska trobojka u pozadini najbolje govore, Marko Kešelj i Nikola Rađen odlučili su da zajedno gledaju prvu utakmicu na 39. Evropskom prvenstvu u košarci. Svu pozitivnu energiju usmerili su ka izabranicima Aleksandra Đorevića, zdušno su navijali istovremeno su se i dobro zabavljali, a po završetku duela sa Špancima imali su mnogo razloga za zadovoljstvo.

Košarka 06.09.2015 | 10:15

Gledajući sjajnu partiju Orlova na otvaranju Evrobasketa evocirali su uspomene na početke zajedničkog druženja, prepričavali raznorazne anegdote, davali prognoze.
Dok su se Teodosić i drugovi zagrevali počela je krajnje zanimljiva priča:

- Upoznao nas je zajednički prijatelj, vaterpolista Duško Pjetlović. Marko je tada igrao za Zvezdu, a ja u Partizanu. U to vreme nalazili smo se u sličnoj situaciji, ja nisam primao pare u Partizanu, a ni on u Zvezdi – kroz smeh kaže Rađen, a priču nastavlja Kešelj:

- Tačno tako, besparica nas je spojila. Bili smo komšije u Beogradu, kasnije i u Atini. Zanimljivo je da smo obojica voleli da gledamo horor filmove, i to one sa baš teškom tematikom. Da bismo se nakon tih filmova vratili u normalu puštali smo crtane filmove, Madagaskar ili nešto u tom stilu da bismo mogli da profunkcionišemo. Na Glifadi smo uz fredo kapućino često igrali one drvene rekete, koji su jako popularni u Grčkoj. Jednom smo čak išli zajedno da ronimo sa Lazarosom Papadopulosom. Sve u svemu, lepa vremena.

Prijateljstvo se gradilo i kroz neke specifične situacije:

- Marko se pokazao kao pravi prijatelj kad mi je na kući jednom prilikom popravio klimu. Nije šala, već živa istina. U pitanju je bio bezazleni kvar za koji nisam imao rešenje. Ali, Marko se tog posla hrabro dohvatio i uspeo je da popravi klima uređaj koji je neophodan na atinskom suncu. Međutim, ono što je meni ostalo u najlepšem sećanju je njegovo veliko požrtvovanje kad sam supruzi priremao iznenađenje za godišnjicu braka. Kupio sam veliki broj sveća kojima sam ispisao romantičnu poruku. Sve te sveće je potom trebalo upaliti i tu je glavno ulogu imao Marko.

Priču je potom nastavio Kešelj:

- Problem je bio u tome što smo imali manje šibica nego sveća, pa sam poprilično izgoreo prste, ali nije mi bilo žao. Otkriću vam i da to moje požrtvovanje nije bilo uzalud jer sam taj zaista lep prizor ovekovečio fotografijom, koju sam jednom prilikom „zloupotrebio“ i predstavio kao sopstvenu ideju. Eto i to se desilo, iskren je Kešelj.

Početno podbacivanje lopte i početak utakmice vratio je razgovor na košarkaške teme:

- Najbolji košarkaš među vaterpolistima je bez sumnje Slobodan Soro. On stvarno zna da igra basket, ako se ne varam, čak je kao klinac i trenirao košarku. Njemu uz rame je Duško Pjetlović, valjda zato što se druži sa dosta košarkaša, pa je pokupio neke finte – objašnjava Rađen.

Na pitanje upućeno Kešelju, koju poziciju pod obručima bi mogao da pokriva Rađen, Marko bez razmišljanja odgovara:

- „Andresajz petica“. Nešto poput Kajl Hajnsa, pod uslovom da zna da trči pošto ga nikad u životu nisam video da je potrčao – kaže Kešelj i potom objašnjava u kojoj ulozi sebe vidi u bazenu:

- Pa ja skoro da ne znam da plivam. U stvari znam samo onaj stil koji popularno nazivaju „viseća kuhinja“. Zato bih verovatno u vaterpolu bio golman. Mogao bih lako da dohvatim dno bazena. Imam i duge ruke, mogao bih da pariram Šefiku. Ali kad već pričamo o vodi, skoro sam bio na malom jezeru oko 300 metara u prečniku. Odvažim se da pokušam da ga preplivam. Poslednjih 30 metara predstavljalo je ozbiljnu borbu čoveka za goli život. Imao sam sreće da sam mršav pa nisam mogao da potonem, ali žestoko sam se namučio. Više volim da budem oko vode nego u vodi, zato obožavam pecanje.

U tim trenucima reprezentacija Srbije sustizala je prednost Španaca. Nedović je nanizao deset uzastopnih poena, a Kešelju se oteo šaljiv komentar:

- To je magija broja 11 – potencirao je na broju na Nedovićem leđima koji je i on nosio na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine.

Kešelj je potom po prvi put uozbiljio priču s obzirom i da se zahuktala borba na parketu a utakmica ušla u egal:

- Prošao sam praktično kompletne pripreme sa ovom ekipom i mogu da kažem da ih krasi sjajan timski duh, prava hemija. Sigurno je da na ovom Evrobasketu neće biti lako, grupa je izuzetno jaka, ali kada budu prošli taj početni pritisak mislim da mogu do polufinala. A, onda i sreća ima svoju značajnu ulogu. U svakom slučaju ova reprezentacija zaslužuje plasman na Olimpijske igre – kaže Kešelj, a Rađen samo potvrđuje njegove reči:

- Očekujem da će naši košarkaši praviti društvo vaterpolistima u Riju.

Drugo poluvreme je počinjalo, a pažljivo prateći dešavanja na malom ekranu Kešelj je samouvereno rekao:

- Dobijamo 10 razlike, pazite šta sam Vam rekao – u tom trenutku niko ga nije shvatao ozbiljno. Međutim...

Kada je na asistenciju Miloša Teodosića Raduljica snažno zakucao, Kešelj više nije mogao da iskontroliše emocije. Skočio je i viknuo:

- Tooooo pobroooo!!!

Potom je uputio izvinjenje.

- Ja se izvinjavam, ali mnogo je emocija. Samo što se ne spustim u stav pored stola i zaigram odbranu – kaže Kešelj i nagovara Rađena da ispriča kako se Raduljica proveo u gostima u njegovom stanu:

- Organizovali smo druženje, pravili smo palačinke, a osim Raduljice bio je tu košarkaš Nemanja Protić i nezaobilazni Duško Pjetlović. Raduljica je seo na stolicu i posle nekog vemena stolica je pukla i bukvalno se raspala, a on je završio na podu – rekao je Rađen, a na trenutak ga je prekinuo Kešelj.

- Ne mogu sebi da oprostim što sam stigao kasnije i sve to nisam uspeo da vidim. U svari video sam ga samo kako skuplja šrafofe od stolice po stanu. Međutim, da ne bude zabune, nije se stolica polimila jer je Raduljica težak, već zato što je stolica bila nekvalitetna. To morate posebno da naglasite.

Orlovi su slomili otpor Španaca, a tokom celog drugog poluvremena Kešelj je neborajno puta ponovio. „Dobijamo“. I bio je u pravu.

I on i Rađen imali su zajednički komentar za najboljeg igrača u našem timu:

- Kakav je doktor ovaj Bjelica...

Kešelj je bio posebno ponosan jer je pogodio tačnu razliku:

- Čestitke momcima. Ja ovo kao da sam unapred gledao, jer sam znao šta će se desiti. Što bi rekao Muta Nikolić, ovo je sve normalno, ne znam što se radujemo. Nemam šta drugo da kažem osim da me zovete da vam prognoziram tačan rezultat i u narednim mečevima.

- Marko je ekspert i nemam šta da dodam. Svaka čast momcima, samo da ovako nastave – poručio je za kraj Rađen.

Nikola i Marko nastavili su druženje, a mi se nadamo da će naša reprezentacija nastaviti da niže pobede na Evrobasketu.