Анализа: Да ли је Барселона жртвовала "Ла Масију"?

Најпознатија фудбалска академија на свету већ годинама није избацила врхунског аса, а када и "произведе" добре играче они напусте клуб. Да ли су новац, промена председника и тренера утицали да Барселона другачије гледа на "своју децу"?

Фудбал 30.08.2015 | 23:20

Кишно јануарско поподне у Цириху. Недалеко од Циришког језера, на коме још увек нема оног танког слоја леда, у велелепном "Конгрессхаусу" миришу паркет и крема за ципеле.

Пеп Гвардиола стоји поред Сепа Блатера и држи запечаћену беж коверту. Нестрпљиво је окреће, папир шушка док му руке подрхтавају. У публици, један до другог, седе Андрес Инијеста, Ћави Ернандез и Лионел Меси. Саиграчи и пријатељи. Као фол, не дотиче их ништа ова церемонија, а ознојани дланови залепили су се за кожне фотеље. Они су мирни као јапански војници.

Пеп покушава да отвори коверту, нервозно је врти и размишља коме од његова три играча ће за коју секунду предати "Златну лопту". Коначно, тамно-црвени печат пуца, он извлачи папир, али не види име на њему... Од силног превртања, коверта стоји наопачке. Публика у првим редовима почиње да се одобравајуће кикоће, Лео набацује осмех на лице док Пеп изговара оно што су сви видели пре њега:

"Лионел Меси!".

Била је то друга "Златна лопта" за Лионела, од четири колико је до сад добио. Ова није била "набријана" такмичарским набојом као када је поред њега Кристијано Роналдо, а фотографи покушавају да ухвате онај један поглед, ону искру ривалства и сујете у оку, када награду добије онај други.

Лео је за конкуренте имао два омиљена саиграча из тог времена, Ћавија и Инијесту, који су заједно са њим представљали Барселону.

Они су представљали и још нешто - "Ла Масију"!

Барселонину фудбалску школу коју су сва тројица прошли. Никада пре и никада после ниједна фудбалска школа није имала тројицу финалиста у избору за "Златну лопту". А "Ла Масија" дуго није имала готово никакву улогу у стварању фудбалске историје...

Зашто је "Ла Масија" толико важна за Барселону?

Хацијенда стара 300 година претворена је у расадник фудбалског талента. Рустична зграда, која помало подсећа на манастир, украсиле су две палме које је подмлађују. Али праву младост јој дарује дечја граја.

Идеја о "Ла Масији" као изузетно важној за Барселону родила се седамдесетих година, за време Лауреана Руиза, али је Јохан Кројф био тај који је предложио промене у школи и начину рада са децом када је преузео екипу 1989. године.

Развијање играча зарад мање потрошње било је изузетно важну за Барселону, која није била толико богат клуб у том периоду. Чак ни успешан. Невероватни успеси Барсе крећу баш у последњих 25 година...

"Ла Масија", не као школа него читав начин рада са млађим категоријама, се базира и покушава да одговори на захтеве сениорске екипе. У свим категоријама се форсира исти начин игре, формације, филозофије, па је самим тим младим играчима неупоредиво лакше када су годинама у систему, а онда, када коначно дебитују, само треба да се користе оним што су научили у току "студија".

Само да се прилагоде новим играчима у том систему и сениорском фудбалу...

Зато је Пепу Гвардиоли било невероватно лако да у финишу игре уводи дебитанте када му је неко од играча уморан. Зна да ће добити играча истих карактеристика, неискуснијег, али са већом дозом енергије.

"Нема веће победе него омогућити играчи из Ла Масије да дебитују. То је веће и од освајања титуле", рекао је Гвардиола после финала Купа Краља 2011. године.

Иако "Ла Масија" у преводу значи "Фарма", можда би одговарајући синоним у српском језику био - ресавска школа.

Преписивачка фудбалска академија. Деца проводе време тако што уче све о систему који је тренутно у клубу. О кретању, простору, њиховој позицији на терену када се једног тренутка нађу на "Камп Ноу" заједно са Инијестом и Ћавијем. А живели су на старој Фарми преко пута стадиона…

Три најважније ствари при селектовању играча су: техника, тактичка интелигенција и брзо капирање, размишљање.

Брзина ума.

Ко то нема, нема шта да тражи у "Ла Масији". Неће ни имати прилику да се игра фудбалске ономатопеје.

Барселона је у последњих 25 година изградила идентитет клуба на начину игре и "продуктима" из "Ла Масије", али да ли се ствари почињу мењати?

Како је Ла Масија изгубила своју улогу?

Када је Пеп Гвардиола дошао на клупу Барселоне направио је праву малу револуцију.

Заокрет у фудбалској тактици, одрицање носилаца игре попут Роналдиња и Дека, и форсирање играча из академије у којој је и он поникао. Резултат је наравно познат - шест трофеја у дебитантској сезони.

Гвардиола је из “Ла Масије” увео Серхија Бускетса, најважнију карику у тики-таки, и Педра Родригеза који није увек био стандардан, али је имао велику минутажу.

Поред њих, још чак 20 фудбалера из Барсине школе је дебитовало за време Гвардиолиног четворогодишњег мандата.

Многи нису имали значајну улогу, али их је Гвардиола држао ту негде крај тима: Алкантара, Муниеса, Фонтас, Џонатан дос Сантос, Бартра, Монтоја, Серђи Роберто, Исак Куенка, Ђерар Делофеу, Рафиња, Тељо…

Ретки су и данас у клубу, чекају шансу.

Далеко мање упорни са играчима из њихове школе били су Пепови наследници: Тито Виланова и Тата Мартино, који су тек понеком играчи дали шансу на једну утакмицу, недовољно да осети Барселону.

У међувремену Барселона је продала већину своје деце, а пример који тренутно одзвања у ушима је Педро Родригез - један од последњих одличних играча које је "Ла Масија" избацила.

Кључни тренутак за "Ла Масију" је ангажовање Луиса Енрикеа. Иако одлично упознат са њиховим системом, почео је као тренер у Барселони Б, Луис Енрике је заједно са Сандром Роселом, а нарочито тренутним председником Ђозепом Бартомеуом, мало запоставио "Ла Масију".

Барселона је под Луисом Енрикеом променила тактику у односу на период Пепа Гвардиоле, иако то на први поглед обични посматрачи не примете.

Другачија улога за Месија, директнији, немилосрднији фудбал, игра се отвореније, а увек са идејом за пас унапред, чак и ако то укључује прескакање средине терена.

Подсећа на непобедиви Арсенал из сезоне 2003/04, али је нешто спорији, јер су ту још увек обриси тики-таке.

Барселона је раније куповала играче попут Давида Виље и Тијерија Анрија и силом покушавала да их уклопи у свој систем, а данас такви играчи долазе да би својом игром мењали Барселону.

Доведен је Луис Суарез, Иван Ракитић, Тер-Штеген, Клаудио Браво, Томас Вермален, Жереми Матје, Даглас, Арда Туран, Алеш Видал… Из клуба су отишли играчи попут Фабрегаса, Валдеса, Педра, Алексиса, али и много играча из омладинске школе попут Адаме Траореа, Кристијана Теља и других.

Како су млађе категорије имитација сениорске екипе, настао је проблем на релацији тренери - Луис Енрике - традиција. Тренери у млађим категоријама су имали одличну комуникацију са претходним тренерима, а Луис Енрике није био заинтересован да му се неко петља у посао. Он је чак забранио осталим тренерима да долазе на његове тренинге...

Како сениорска екипа мења стил, исто је морала да учини и друга екипа. Барселона Б која се такмичила у Сегунди, испала је из тог такмичења у трећу лигу, што значи да ће тек сад бити тешко играчима да дођу до првог тима јер ће играти у знатно лошијој конкуренцији. Први тим ће сада бити на две лиге далеко…

Доласком Енрикеа, са којим је Барса освојила већ четири трофеја, ученици "Ла Масије" су епизодисти, са намером да тако и остане. Чак су изгубили и поштовање у клубу, попут Педра, који није желео да буде вечити џокер.

Указао је Енрике шансу Муниру, Серђију Роберту и Рафињи, али и даље је њихова улога минимална, далеко су од првог тима.

Помисао да ће се нешто променити у таквом начину рада десила се онога тренутка када је Барселона добила забрану трансфера до јануара 2016. године. То је могао да буде преломни тренутак за играче из млађих категорија да дођу до првог тима.

Али баш тада креће Барселонина панична куповина…

Серђи Роберто и Рафиња ће по неку утакмицу и одиграти до јануара, а онда ће терен заувек препустити Арди Турану и Алешу Видалу, такође "дипломцу" Барсине школе који је, међутим, означен као неталентован.

Шта се променило за ових неколико година да је циљ Барселоне од "побеђивање и развијање играча" остао само на првој ставци?

Поред споменутих тренера, начина рада и фактора који треба узети у обзир: лоше генерације, ту је још једна "ситница".

Барселона је 2011. године потписала уговор са "Катар фондацијом" и почела да зарађује од рекламе на дресу. Да ова "ситница" није толико наивна колико се на први поглед чини, говоре и речи Ђоана Лапорте након (неуспешних) избора за председника Барселоне ове године.

"Покушали смо да одбранимо клуб од Бартомеуа, који је потпуно у рукама Катара и он ће уништити 'Ла Масију'… Жао ми је, нисмо успели", рекао је Лапорта који је у изборној трци обећао да ће раскинути уговор са "Катар Ервејзом" и купити само Пола Погбу.

Свега десет месеци након што су Инијеста, Ћави и Меси чекали коме ће од полазника "Ла Масије" припасти та највећа индивидуална награда у фудбалу - "Ла Масија" је затворена.

Играчи су се преселили у модернији комплекс, зграду из будућности. Више места, више фудбалера, собе за забаву. Све је то лепо, али нема више тог шмека који је имала фарма покрај стадиона.

Барселона почиње да подсећа на америчку кошарку. Талентовани играчи на колеџу који не буду драфтовани или не одушеве на летњој лиги, после мало тумарања, одлуче да срећу потраже "оверсеас". Појачавају најјаче европске клубове и тамо граде одличне каријере, али опет пате за оном кошарком преко Атлантика као што је био случај са Ђордијем Албом, Алешом Видалом, Ђераром Пикеом...

Питање је да ли ће та носталгија постојати када све мање играча буде добијало шансу у првом тиму, а са стране буду чекали "гладни" скаути Ситија, Челсија, Арсенала, који једва чекају такве играче...

Да ли је легитимно напустити идеју о производњи играча из "Ла Масије" зарад бржег постизања резултата и већег обрта новца?

Јесте, али то онда није више Барселона. То није више династија. То није више Каталонија.

РЕКОРД!
Барселона је у утакмици против Левантеа 2012. године на терену имала 11 "дипломаца" Ла Масије. На терену су били: Валдес, Монтоја, Пике, Пујол, Алба, Бускетс, Фабрегас, Ћави, Инијеста, Меси и Педро. Од тих 11 играча у клубу нису више њих шесторица.

ТРАНСФЕРИ
Током овогодишњег прелазног рока Барселона се одрекла неколико фудбалера из своје школе:
Педро (Челси), Траоре (Астон Вила), Делофеу (Евертон), Денис Суарез (Виљареал), Монтоја (Интер) и Ћави (истек уговора).
Сезону пре, отишли су:
Фабрегас (Челси), Тељо (Порто), Кркић (Стоук), Дос Сантос (Виљареал), Олазабал (Гранада), Куенка (Депортиво), Валдес (Јунајтед) и Пујол (пензија)