Путеви који ће повезати Балкан са Европом

Земље регије планирају до 2030. године изградити саобраћајну мрежу и повезати се с Европом, што је једна од тема конференције у Бечу.

Регион 27.08.2015 | 11:04

Европска унија је обећала милијарду евра за енергетску и саобраћајну инфраструктуру којима би се регија повезала (ЕПА)

Инфраструктурни пројекти, економска сарадња, избјеглице и границе биће главне теме бечке конференције о западном Балкану, коју су званичници оцијенили једним од најбитнијих догађаја за регију.

Милијарду евра обећала је Европска унија на претходним конференцијама - за енергетску и саобраћајну инфраструктуру којима би се регија повезала. Посебан значај даје се путним и жељезничким везама, које би временом требале бити потпуно уклопљене у саобраћајну мрежу унутар ЕУ-а.

"Очекујемо да до 2030. године имамо јединствену, функционалну и широку разгранату саобраћајну мрежу", рекао је раније Јоханес Хан, комесар за европску политику сусједства и преговоре о проширењу.

Тако се очекује да ће се у Бечу разговарати о Јадранско-јонском аутопуту, коридору 5ц, пругама Сарајево - Београд, Београд - Бар те Краљево - Скопље, аутопуту Ниш - Приштина - Драч и и другим инфраструктурним пројектима.

Босна и Херцеговина је због тога недавно усвојила Оквирну саобраћајну политику за период од 2015. до 2030. године, како би отворила врата за финансирање изградње ових пројеката из ЕУ-а.

"Та стратегија је требала бити усвојена знатно прије, како би знали тачно дефинисане правце у свим видовима транспортне индустрије и транспортних праваца, како у ваздуху, тако и на путевима и жељезницама", сматра Осман Линдов, професор на Саобраћајном факултету у Сарајеву.

Пруга од Сарајева до Београда

Предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине Денис Звиздић уочи конференције рекао је да пројекти о којима ће се говорити у Бечу имају двије фазе: прва се односи на период до 2023. године, док се коначна реализација свих пројеката за цијелу регију југоисточне Европе морају завршити до 2030. године.

Додао је да ова земља у врх приоритета ставља пругу Сарајево - Београд, преко Тузле и Зворника, о којој су протеклог мјесеца говорили и члан Предсједништва Босне и Херцеговине Младен Иванић и премијер Србије Александар Вучић.

"Оно што се мора тражити у Бечу јесте побољшање везе Сарајево - Београд жељезничком пругом и номиновање дијела пруге од Требиња према Црној Гори, као и приближавање Луке Бар. Такође, оно што је још интересантно за Босну и Херцеговину - то је путни правац Крајина - Горажде и даље према истоку, као и увезивање Загреба са Сплитом, преко дијела Крајине, Бањалуке и Ливна", оцјењује Линдов.

Додаје да за јасне акције и планове на нивоу државе, у којима би се дефинисали ови инфраструктурни пројекти, нису потребна велика средства те да се она могу повући из ИПА ИИ фондова.

"Међутим, Босна и Херцеговина мора доћи с јасном визијом шта хоће и шта је то економски оправдано да градимо, да не упадамо у пројекте из којих се не можемо извући. Ми ћемо то морати урадити, а оно што ми нисмо у стању реализовати, најчешће реализује друга земља која нам је у близини", закључује Линдов.

Изградња Јадранско-јонског аутопута

Босна и Херцеговина ће у области транспорта у Бечу предложити и пројекат изградње дијела Јадранско-јонског пута кроз ову земљу у дужини од 117 километара.

"Мислим да би било добро да се регија повеже међусобно, првенствено Босна и Херцеговина и Хрватска, али и друге земље - Црна Гора, Србија, Македонија, јер Јадранско-јонски аутопут у будућности ће повезати земље од Италије, Хрватске, Босне и Херцеговине, преко Црне Горе, Албаније", објашњава Иван Дадић, професор на Факултету саобраћајних наука у Загребу.

Додаје да би, с друге стране, према његовом мишљењу, велики значај имао аутопут који би повезивао Будимпешту с Осијеком, Сарајевом и Плочама, као и равничарска пруга од Ријеке, преко Загреба, према Будимпешти.

"То су све ствари које треба радити, то није једноставан и лак посао, али у року од 10 до 15 година могло би се доста урадити, ако би ЕУ, чији је то интерес, као и земаља у регији, инвестирала и ако би се томе посветиле ове земље."

Закључује да све државе у регији требају бити саставни дио ЕУ-а, па ће све бити једноставније и јефтиније.

Тако Хрватску и Словенију, чланице ЕУ-а, европски званичници виде као као неку врсту повезнице и карике између Уније и земаља регије.

С друге стране, Србија је припремила генерални пројекат изградње аутопута Ниш - Приштина - Драч, дужине 384 километара, који ће представити у Бечу.

Према ријечима премијера Вучића, ова земља је спремна и са 80 посто учествовати у реализацији пројекта пруге Ниш - Приштина.

Очекује се да ће једна од тема у Бечу бити изградња пруге Краљево - Рудница - Приштина - Скопље те пруга Сарајево - Београд.

Повезивање Србије с Црном Гором и БиХ

Милан Вујанић, професор на Саобраћајном факултету у Београду, каже да је за Србију веома важно да коридори буду што бољи и омогућавају што квалитетнији саобраћај.

"Имајући то у виду, Србија ће сигурно подржати све пројекте који су усмерени на повезивање земаља региона са Европом."

"Сарајево и Црна Гора нису добро повезани са Европом, зато су аутопут Београд - Бар, односно одговарајућа пруга, као и пут и пруга Сарајево - Београд изузетно битни за развој Босне и Херцеговине и Црне Горе", додаје.

Према његовим ријечима, Србија има грађевинску оперативу која је у стању извести огромне пројекте у врло кратком року.

"Проблем су само средстава и Европа треба да их обезбеди. Само пројектовање пута није кратког вијека, јер се испитују терени, али оног момента када будемо имали све улазне податке за пројектовање, изградња неће бити проблем."

Европски званичници наглашавају да би се до 2030. године регија требала међусобно саобраћајно увезати, а самим тим уклопити и у саобраћајну мрежу ЕУ-а. Међутим, како би обезбједила средства за то, ЕУ очекује наставак реформи те квалитетну припрему пројеката.

Извор: Ал Јазеера балканс