Масакр у Двору на Уни, злочин без казне

Дански документарни филм "Петнаест минута - Масакр у Двору", који је приказан на РТС, поново је отворио питање неријешеног злочина у Двору на Уни, када је у акцији "Олуја" убијено девет хендикепираних цивила. Ни двадесет година касније није судски утврђено ко су починиоци једног од најстрашнијих злочина током рата у бившој Југославији.

Регион 26.08.2015 | 10:30

Девет цивила, немоћна лица и психијатријски болесници, од којих је осам било српске, а једна жртва хрватске националности, хладнокрвно је побијено 8. августа 1995. године у згради основне школе у Двору на Уни, док је њих троје одведено у непознатом правцу.

Прије три године тужилаштва за ратне злочине у Србији и Хрватској започела су заједничку истрагу. На почетку је било ентузијазма да ће злочинци бити брзо откривени.

"Одједном је тај ентузијазам спласнуо. Ја не бих сада да излазим на политички терен, ја стално указујем на утицај извршне власти на правосуђе и то се одмах осети. Ви тражите где је то запело... Ја кажем, ми смо више пута ургирали, што писмено, што усмено. Ја сваки пут кад се видим са Бајићем и са Динком Цвитаном, кажем 'дајте више за тај Двор на Уни, одговорите нам', Стипетић каже то и то, у чему је проблем? 'Ваше војне обавештајне службе мора да имају те информације' Међутим, ето, тако се то пролонгира", каже тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.

На питање новинара како оцјењује такав однос тужилаштва у Загребу, Вукчевић каже да може само да сумња коме то може да одговара. "Ви с једне стране, видите, имате војне параде за, како они кажу, обљетницу 'Олује', овде имате Дан жалости. Шта да вам кажем у тој ситуацији", пита Вукчевић.

Није могуће да су српски војници починили тај злочин јер једноставно нису били ту, кажу Крајишници. Тужилаштво у Загребу крије оне који јесу, кажу њихове колеге у Београду.

Због бомбардовања Петриње првог дана "Олује" евакуисано је стотину штићеника пензионерског дома у Петрињи и пацијената с психијатријског одјељења петрињске болнице. Смјештени су у основну школу у Двору на Уни, коју су окруживали припадници УН-а из Данске.

До 7. августа већина је напустила тај објекат, али су најнемоћнији остали у школи. Сутрадан су, како се и даље тврди, "непознати војници" ушли у школу и из непосредне близине у року од 15 минута побили немоћне цивиле, на чије је страдање јавност заборавила, као што су били заборављени и за живота. За њих се ни за вријеме ни послије ратног метежа нико није распитивао.

Злочин је у жижу међународне и регионалне јавности вратио војник данског батаљона УН-а Јан Велендорф, проговоривши 2011. године за лист БТ из Копенхагена шта се догодило у Двору 8. августа 1995. године.

Потом су се огласили и остали војници и официри који су и у документарном филму "Масакр у Двору" потврдили да су са својих положаја, односно из базе УН-а поред школе, могли јасно да виде шта се дешава, али је њихов командант тврдио да није имао мандат да интервенише и спријечи масакр.

У медијима региона појавиле су се, одмах послије Велендорфовог свједочења, три верзије о томе ко је одговоран за злочин.

Једна од теза била је да су одговорне српске јединице - њу је изнио тадашњи предсједник Хрватског хелсиншког одбора, загребачки професор Жарко Пуховски, тврдећи да хрватске снаге 8. августа нису биле у Двору. И пензионисани генарал ХВ Бруно Чавић, у данском филму, понавља да хрватских војника тог дана није било у Двору.

Хрватски "Вечерњи лист" објавио је, прије три године - у вријеме када је афера отворена, да су убице припадници Петог корпуса босанске армије.

РТС је, међутим, током истраживања (репортера Владимира Банића) дошао до податка који указује да су тог дана на том мјесту били припадници друге армије - хрватске. Злочин над српским цивилима, о коме пише "Вечерњи лист", јесу починили припадници босанске војске под командом Атифа Дудаковића, али дан касније и на мјесту двадесет километара удаљеном од Двора.

Суд, наравно, једини може да утврди и казни починиоце масакра у Двору, али је непобитно утврђено да су на дан злочина, 8. августа, хрватски војници од раног преподнева били у Двору и то непосредно поред школе и базе УН-а. У службеној биљешци данског УНПРОФОР-а пише:

"Поред главне капије лежи рањени хрватски војник. Дозива помоћ. Хрватски болничар који је пристигао прилази нама. Ми покушавамо да му добацимо завоје и морфијум. Он их узима и одлази."

И видео-снимак (ауторе је дански војник), начињен 50 метара од школе, у којој се два сата касније догодио масакр, одговара цитираној службеној војној биљешци. На снимку се види како један војник прилази бази УН-а, узима нешто од данских војника и враћа се до рампе, гдје лежи рањени хрватски војник коме помажу још два лица у униформама. На истом снимку, при крају, виде се и други припадници ХВ.

Председник "Веритаса" Саво Штрбац изјавио је раније да је припадницима хрватске војске који су се на дан масакра затекли у Двору на Уни командовао официр ХВ Матија Ципрић, који је то у изјави за "Вечерњи лист" негирао.

Ипак, у хрватском часопису "Зрин", који описује хрватске побједе за вријеме "Олује", за освајање Двора на Уни тог 8. августа велича се јединица Муње као и Ципрић. Описују се пријеподневни сати 8. августа.

"Захваљујући присебности заповједника Ципрића и његову одличну познавању терена избјегнути су велики губици и са само једним рањеним бојовником заузети су положаји у селу Замлача (насеље у Двору), док око осам сати није стигла главнина наших нападних колона и извршен контраудар."

Злочин у Двору на Уни први је случај који заједнички раде хрватско и српско тужилаштво од 2012. године, али се на одговоре још чека.