Партијску економију је најтеже искоријенити

Реформска агенда за БиХ подразумијева и реконструкцију јавних предузећа уз уклањање страначке контроле, као и смањење корупције у јавној управи и при пројектима који се склапају са државом. Слиједи тежак посао, а да рјешавање овог питања није лако ни у развијенијим земљама, показују примјери које смо нашли у једној од најуређенијих и најнапреднијих држава на свијету - Њемачкој.

Република Српска 13.08.2015 | 15:00

Њемачки "Транспаренцy Интернатионал" у недавно објављеној студији показао је да у многим јавним предузећима у Њемачкој постоји страначки утицај на пословање, клијентелизам и страначко запошљавање. У Њемачкој имају и израз за то: Партеибуцхwиртсцхафт - економија страначке књижице.

Колико смо стекли увид, скоро све Владине институције обухваћене су таквом партијском персоналном политиком. Она је, пак, присутна и у осталим јавним установама, покрајинским институцијама и локалним заједницама и мање-више користе је све странке. Овај све више присутни тренд води до тога да се политички или лични интереси министара стављају у функцију збрињавања партијских кадрова, наведено је у једној студији.

Један од најпознатијих пројеката у Њемачкој у којем се сумња на везу између политике и бизниса је изградња новог берлинског аеродрома, чији су рокови изградње неколико пута помјерени. Трошкови су неколико пута расли, а још се не зна када ће објекат коначно бити завршен. Посљедњи у низу корупционашких скандала медији су објавили у фебруару. Њемачки "Тагесспиегел" писао је да је један од менаџера узео новац при писању рачуна за обављене послове.

Тужилац је покренуо истрагу против бившег руководиоца градилишта Франсиса Г. и четири менаџера концерна "Имтецх" због подмићивања, при чему је та особа крајем 2012. године одобрила плаћање 65 милиона евра за опремање објеката, без да је извршила потребан увид у документацију, а за узврат јој је обећана милионска сума. Крајем прошлог љета шеф технике Јохен Гросман осуђен је условно због сличне корупције, навео је лист.

Да овакве или сличне афере нису ријеткост, показује документарац "Опљачкана држава" њемачко-француске телевизијске куће Арте, у којем се говори о распрострањеној појави корупције, најчешће кроз јавно-приватно партнерство у Њемачкој и Француској.

Један од примјера који се наводи је изградња зграде Хамбуршке филхармоније, чији су трошкови порасли на 789 милиона евра. Истакнуто је да су приватни партнери потписали уговор за изградњу и опремање објекта са Хамбургом. Резултат, како се истиче, је да је држава преузела цијели пројекат уз плаћање свих трошкова и спасавање грађевинских предузећа новцем пореских обвезника.

Вернер Ригемер, новинар и критичар јавно-приватног партнерства (ЈПП), у документарцу је рекао да је то типичан примјер како се одвијају слични пројекти.

Проблем код тих ЈПП је да приватни партнер покушава направити што повољнији уговор у што краћем времену, а накнадно у уговор убацивати додатне трошкове који првобитно нису планирани, рекао је он.

То веома подсјећа на "додатне анексе на уговоре", односно типично закључивање послова у БиХ. Комисија која је истраживала случај, оцијенила је да је до проблема дошло због лоше планираног пројекта и недостатка координације између различитих фирми које су градиле објекат.

Занимљиво је да је до пораста трошкова углавном дошло у дијелу који је плаћан јавним средствима. Код ЈПП увијек је проблем да приватник покушава смањити трошкове, а повећати добит, а да што више трошкова остави држави, рекао је Херибер Леутнер, један од укључених у пројекат.

Санација и проширење аутопута А1 између Хамбурга и Бремена је први такав пројекат на јавној мрежи аутопута рађен кроз ЈПП, а уговором је, између осталог, предвиђено да се приватни партнер обавезује на одржавање дионице до 2038. године.

Резултат је, истиче се, најдуже трајање радова и најопасније градилиште у историји Њемачке, са повећаним застојима и поремећајима у саобраћају, а број саобраћајних несрећа се са уобичајених 600 повећао на 1.700 годишње, уз више погинулих и велику материјалну штету током четири године.

У документарцу је истакнуто да је уговор, који има укупно 38.000 страница, тајна и да јавност нема увид колико је цијели посао коштао, нити каква је расподјела новца од добити која се намирује кроз наплаћивање путарина за теретна возила. Процјењује се да ће до 2038. кроз путарину бити укупно прикупљено око двије милијарде евра, а да би трошкови за приватника максимално могли износити око 650 милиона. Међутим, тачни износи, као ни расподјела између државе и приватника, нису откривени. Након завршетка посла, истакнуто је да је саобраћајна сигнализација мањкава те да електронски саобраћајни знаци за ограничење брзине нису били ни предвиђени.

Антон Хофрајтер, из партије Зелених у њемачком парламенту, који је задужен за контролу уговора ЈПП, жали се да, иако има приступ ЈПП уговорима, има забрану да о њима говори чак и колегама у парламенту, што оцјењује апсурдним.

Значи, имам увид, дозвољено ми је да схватим о чему се ради, али о томе не смијем ни са ким разговарати. По мом мишљењу, то није никакво ефикасно контролисање власти и како она располаже јавним новцем, истакао је он.

У наставку је додао да је "његово лично мишљење" да многи од 130 уговора о ЈПП, колико их тренутно спроводе у Њемачкој, има упитну економску рачуницу.

Зоран Павловић, економиста из Бањалуке, истакао је јуче да у свим земљама постоји одређена спрега између партија, јавних предузећа и бизниса, па и у Њемачкој, али за разлику од БиХ, тамо када се такви случаји медијски открију, онда одговорни сносе посљедице.

Свуда се странке на власти труде да поставе своје људе на различите позиције или у јавна предузећа, али они, за разлику од нас, одговарају пословним резултатима. Ако су резултати лоши, менаџмент аутоматски буде смијењен, рекао је Павловић.

Нагласио је да вјероватно и у Њемачкој постоји веза између политике и бизниса, али се, каже, послови склапају по јасним правилима.

Извор: Независне