ЕУ годишње баци 22 милиона тона јестиве хране

У Европској унији се годишње баци 22 милиона тона хране која може да се конзумира, а у томе предњачи Велика Британија, показала је студија истраживачког центра при Европској комисији.

Здравље 13.08.2015 | 14:30

У Великој Британији се дневно баци хране у тежини конзерве пасуља по становнику, док се храна најмање баца у Румунији где бачена количина одговара тежини јабуке по особи дневно, показало је истраживање чији су резултати објављени у часопису Енвиронментал Ресеарцх Леттерс.

Истраживање које је спровео Заједнички истраживачки центар (ЈРЦ) Европске комисије, обухватило је шест од 28 чланица ЕУ - Холандију, Данску, Финску, Немачку и Румунију, у периоду 1996-2005, пише данас портал Еурактив Србија.

Истраживач ЈРЦ-а Дејви Венам рекао је да у ЕУ може да се искористи 80 одсто бачене хране.

„То не само да ће уштедети доста новца потрошачима, већ и локалним властима које морају да плаћају сакупљање и третман отпада. Притом, то ће уштетеди велике количине воде и спречити испуштање реактивног азота, али и сачувати природне ресурсе, попут фосфора, земљишта и енергије“, додао је он.

У ЕУ се по становнику годишње укупно баца између 55 и 190 килограма хране, а у просеку 123 килограма, што је око 16 одсто укупне хране која дође до потрошача, утврђено је истраживањем.

Укупно 97 килограма бачене хране по становнику годишње може се спасити. То се односи на јестиви део који није конзумиран, док остаци попут костију, љуски од јаја или кора од воћа и поврћа спадају у део чије се бацање не може избећи.

Процењује се да се годишње по становнику баци између 45 и 153 килограма хране која се може конзумирати.

Притом, ако се од 45 килограма минимална количина која отприлике одговара једној јабуци дневно, помножи са бројем становника ЕУ, добија око 22 милиона тона бачене и даље јестиве хране годишње.

Максимална годишња количина од 153 килограма по становнику одговара количини од 420 грама дневно што је тежина мање векне хлеба, а када се то помножи са бројем становника добија се 75 милиона тона годишње.

Људи најчешће бацају воће, поврће и цереалије због кратког века трајања, али је месо то које садржи највеће количине азота и воде.

„У производњи меса више се троше ресурси тако да и мала сачувана количина бачене хране може имати велики ефекат у очувању ресурса“, каже Венам.

РТС