Рогатички мурал: Ко кога и гдје вуче?

Много је дефиниција политике. Ријеч вуче коријен од грчке „полис“ која значи „град“; пренесено значење – јавност. Стари и умни грчки филозофи, од којих је почело промишљање свијета, Платон и Аристотел, политику су сматрали јавним послом.

Република Српска 11.08.2015 | 14:09

Још тачније: радом искључиво у корист општег интереса, добробити заједнице, државе… а који је потпуно супротстављен активностима на личном интересу појединца.

Сваки просјечан човјек, укључујући и атора ових редака, без имало напрезања може закључити да се политика данас претворила у своју потпуну супротност. Води се искључиво на штету општих интереса, а у корист малог броја људи који посједују капитал.

Појединци у политику улазе само зато да би покушали да се обогате и постану малобројна елита са многобројним капиталом. На штету оних којима би требало да служе.

Ове појаве могуће је сагледати у Свијету, Европи, БиХ, Републици Српској, али и на микроплану, у мојој Рогатици; градићу на истоку БиХ, истоку РС и истоку свих истока. Све је то у-дец-у-два. Можда је на микроплану чак и видљивије. Лакше је примијетити аномалије.

Ко Рогатицу вуче напријед, а ко уназад?

Већ десетинама година Рогатица муку мучи са снабдијевањем водом. Сваку ноћ у 23:00 погасе се пумпе и воде нема до ујутро. Ко је насуо у леђен имаће. Систем водовода је шупаљ као крошња, па су губици у мрежи и до 90%. Бива: од 100 литара који са изворишта крену према грађанима до њих дође само 10 литара.

Да би се то ријешило морао би се реконструисати комплетан водовод. Главни вод и мрежа. Међутим, невоља никад не долази у једнини. Рјечца Ракитница тече поред само главног вода, чак се преплићу гдјегдје. Набуја ријека, излије се, и оштети цијеви. Џабе је то поправљати ако се не уктори Ракитница.

У Рогатици су у току два велика инфрастртуктурна пројекта. Реконструише се комплетна водоводна и канализациона мрежа и уређује се корито ријеке Ракитнице. Први пројекат, „тежак“ је око 6 милиона КМ, дијелом се финансира из општинског буџета, други дио су грант-средства државе, а трећина је кредит Европске инвестиционе банке. Инвеститор уређена корита Ракитнице су „Воде Српске“ и он је скоро 3 милиона вриједан.

Магистрални пут „М 19“ пролази кроз сами центар Рогатице, цијелом дужином насељеног мјеста. Обилазнице – нема. Испод прозора људима тутње шлепери, аутобуси, аутомобили, дању и ноћу. Обилазница нам треба као хљеб. Да би били макар градић, ако ништа више. Имали шеталиште у центру а не магистралу. Важно је започети, завршиће се; ко је год кућу започео и завршио је.

И још само ово: Власт на општинском и на нивоу Републици Српској су некомпатибилне. Овдје је позиција СДС, а опозиција је коалиција око СНСД-а.

Заобишли нас са заобилазницом: Кад ситне душе воде крупну политику

Рјешавање проблема водоснабдијевања и уређена корита ријеке је у току. Покушало се кренути и у процедуру припреме за изградњу обилазнице. Тадашњем министру из ДНС-а достављен је пројекат.

Човјек је одмах видио да се ради о озбиљној ствари и обећао подршку. Чим дође у Рогатицу и види стање на терену. Кад оно – међутим.

Сазнавши да долази министар Чубриловић у Рогатицу и да ће „аминовати“ изградњу обилазнице, делегација рогатичке опозиције (а републичке позиције) на челу са шефом рогатичког ДНС-а Милорадом Соколовићем направила му је „сачекушу“ у Витезу, на пола пута до Рогатице. Пале су тешке ријечи.

Оптужили су га да ради за СДС, да „диже реп“ рогатичкој власти, да… ма стотину црних јада су му наговорили. Човјек је одустао од обилазнице. Мани Рогатицу, кад су га ољагали и централи странке у Приједору и централи свих централа у Бањалуци.

Остаде Рогатица без обилазнице. Обиђоше је из Владе РС. Тачније заобиђоше, само зато што се Миле Соколовић, шеф општинског ДНС-а, уплашио да би могла бити
коначно и изграђена.

Миле на куб или од неМила до не драга

Неки тешко илазе на крај чак и са оним једним Милом. Знате ви добро којим, не правите се невјешти! Милом Громадом. Оним који у Рогатицу никад није крочио ногом од како је СНСД изгубио локалне изборе 2012. године. Долазио је у Жепу у Месиће… села око Рогатице, али никад у Рогатицу.

Поред тог Мила-Милорада Рогатица има још неколико „комада“. Посебно Мила Јагодића и Мила Соколовића. Први води општински одбор СНСД-а други ДНС-а. Рогатичку опозицију. Е замислите сад само тај политички живот у коме три Мила вуку уназад, колико год могу, а могу, каква сила треба да повуче напријед!? Не би мога ни невидљиви Неко са мурала из Андрићграда.

Занемаримо првог Мила, о њему сви већ све знате. Да вам приповиједам о другом и трећем. Сличан им је пут напредовања у каријери. Бивши су чланови свих политичких странака које су икад постојале на овим просторима:

Савеза комуниста, реформиста, СДП-а, ових социјалиста, оних социјалиста, па онда СДС-а, и на крају СНСД-а и ДНС-а.

Сукоб у сукобу сукоба са законом

Милорад Јагодић је актуелни посланик СНСД-а у НС Републике Српске и актуелни директор Ш.Г. „Сјемећ“ Ј.П „Шуме Српске“. И већ у првој реченици ЦВ-ја је у сокобу. Са законом, а због интереса. Као директор јавног предузећа од републичког интереса не би могао бити посланик.

Може и обрнуто: као посланик не би могао бити директор предузећа од републичког значаја. А он је обоје. О томе је опширно писао „Пресс“ у броју 2.890 од 23. јула.

И није само тај сукоб у питању, Јагодић је у сукобу са Законом о раду већ пуне 3 године. Наиме, према подацима који су процурили у јавност, почео је радити још далеке 1972. године. Одрекао се дуплог стажа у рату, али није мога и основног.

Док је био директор „Агрокомбината“ (вратићемо се овој чињеници) осталим радницима није уплаћивао доприносе, али зато себи јесте. Мада би данас волио да није. Истинитост ове чињенице потврдили су нам неки од око 300 запослених у „Агрокомбинату“ које је Јагодић оставио без посла и нисплаћених плата за неколико година. Што је, такође, потпуно незаконито.

Простом рачуницом дође се до податка да Јагодић има пуне 43 године радног стажа и да је у пензији морао бити још прије 3 године. По сили закона. Али, очигледно, има сила и изнад закона.

Републичка инспекција рада била је у „Сјемећу“ у мају ове године. Нашла је бројне незаконитости укључујући и споменуту. Рјешењем инспектор је наложио да Милораду Јагодићу прекину радни однос у року од 15 дана. Јагодић, међутим, моли да му одгоде пензионисање за 2 мјесеца.

Незаконито моли. Инспекторат Републике Српске му незаконито удовољава остаљајући га на директорској фотељи још 2 мјесеца. Основни разлог због којег се Јагодић не жели пензионисати јесте јер не жели да се одмакне од пуне зобнице „Сјемећа“.

Инспекторат му омогућује да и даље нашим заједничким парама финасира предизборне кампање рогатичког СНСД-а, страначке феште и путовања Младих СНСД, асфалтирање путева до кућа страначких функционера… јер је ово приватна држава једне партије и једног човјека. Тиме и све њене институције.

О свему овоме детаљно су писали и још неки медији који нису под конртролом режима: хттпс://www.цапитал.ба/суме-одбиле-налог-инспектората-да-пензионису-директора-сг-сјемец/  и поједини антирежимски медији хттпс://www.ртвбн.цом/353031/Суме-не-постују-налог-Инспектората

Противзаконито је Јагодић фризирао и финансијске извјештаје предузећа на чијем је челу. И други медији открили су да је у папирима „замагљен“ дуг већи од пола милиона КМ који дугује „Дрволик“ д.о.о. Оно што ови медији нису знали јесте да је власник „Дрволика“ Јагодићев компањон и попредсједник ОО СНСД-а Рогатица Миладин Мићо Пандуревић и да тих пола милиона никад неће платити.

У међувремену је „Дрволик“ пропао, а Пандуревић је основао „Пелет“ д.о.о. на некога од родбине. Поново је „завалио“ шуме стотинама хиљада марака, ИРБ неколико милиона, раднике десетинама плата, отето је пренио преко „гране“ и тим парама прави куле и виле по Београду.

А и „Пелет“ д.о.о је у међувремену пропао. Ових дана Миле Громада наредио је Милу Јагодићу да се дуг према Пандуревићу заборави, па се очекује покретање неке нове фирме чији ће Пандуревић бити власник. Под ко зна којим именом и фиктивним власником.

Фирма ће поново добити пар милиона кредита од ИРБ-а које никад их неће вратити; добиће неколико стотина хиљада КМ обловине џабе; стотињак радника џабе ће радити пар година; отета имовина биће пренесена у Србију, фирма ће бити угашена и основана нова…

Власт и инспекцијски органи знају ово све много боље од једног пискарала. Али не смију ништа да предузму. Јавност мора знати и то да ће овдје изнесене истине аутору донијети бројне и тешке проблеме у приватном животу, укључујући и опасност по живот. Али неко мора проговорити о овом преголемом криминалу и народним штеточинама по свакуцијену.

Раније незаконите работе Мила Јагодића

Бројне незаконитости Миле Јагодић чинио је и деценијама уназад, још као директор споменутог „Агрокомбината“, пољопривредног комплекса који је у власништву имао хотеле, продавнице, меснице, овчаре, ергелу…

Милорад Јагодић

„Агрокомбинат“ је уништен, Миле и компањони купили су га за око 300 хиљада КМ, продали су само један хотел за те паре, око 300 радника послали су кући и остатак имовине распродају, дио по дио.

Тако су покушали да украду 1.000 хектара најбољих рогатичких поља. Укњижили су их као имовину „Агрокомбината“, иако је земља у власништву Републике Српске и општине. Затим су је покушали продати. Није им успјела накана, али Миле Јагодић никад није одговарао за покушај крађе толике имове.

Покушајте ви украсти само 100 квадрата од државе па да видимо шта ће вас снаћи! И још приде покушао је на своје име да „укајти“ 100 дунума земље. И ником ништа. Он је изнад закона, он је изван закона.

Досадно ми више и да пишем. Али макар ово још да подсјетим, на пословне просторе: Улица Абаџилук, Башчаршија, продавница бр. 31, Абаџилук, Башчаршија, продавница бр. 32, улица Живка Јошила, код Војне болнице, продавница бр. 43, код управе градског саобраћаја, продавница бр.47, насеље Вишњик, продавница бр. 37, Ченгић вила, улица Џемала Биједића, продавница бр.36, Гајев трг бр. 1, продавница бр. 53, насеље Грбавица, Трг Пере Косорића, продавница бр. 33, Грбавица, улица Бориса Кундера, продавница бр. 44, Пале, ужи дио града, 1 пословни простор, стамбено-пословни објекат у Србији, град Рума, Улица Вука Караџића 40, укупна површина преко 600 м/2, продати су а да ни једна једина марка од њихове продаје никад није ушла у благајну предузећа. Гдје су отишле паре?

Нико не смије то да пита Милорада Јагодића! Јер је он изнад закона.

Још мало рогатичког Миловања

Миле Соколовић је, за разлику од Мила Јагодића, ситна риба. Прискакује уз Јагодића.

Милорад Соколовић

хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=П_ДбЈХмдуБИ

Пошто у Рогатици нема жељезнице једини политички утицај успио је да оствари у Основној школи „Свети Сава“. И то годинама уназад. Прво је тадашњег директора Томислава Павловића, разним врстама притисака укључујучи и пријетње да ће остати без директорске позиције, натјерао да се учлани у ДНС.

Павловић је исти образац примијенио на све остале запослене у школи. И док су наставници аплицирали ДНС-ову политику школа је буквално пропадала. У физичком и сваком другом смислу.

Страначком комбинаториком у школу је запослена кћерка Мила Соколовића. Ишло се на фору уговора о раду на 2 године. План је био да прећутно прођу те 2 године, да се уђе у трећу, и да и она, по аутоматизму, буде примљена у стални радни однос.

Пошто је тадашњи директор Павловић упозорен да не чини ову незаконитост кћерки Милорада Соколовића прекинут је радни однос. Ово је ни мање ни више него директорском главом платио Томислав Павловић. Пошто су школе ресорно власништво ДНС-а Павловић је смијењен, а хитно је тражен нови директор. Пронађен је у лику наставника Мила Планинчића, човјека са извјесним здравственим проблемима који нису физичке природе.

Кључна квалификација која је Планинчића довела на директорско мјесто јесте његов пристанак да поново запосли кћерку Мила Соколовића, шефа Рогатичког ДНС-а у школу. Да брука буде потпуна и син Мила Планинчића ради у тој истој основној школи. Планинчићев син, иако отац четворо дјеце, недавно је имао… мало је рећи – аферу – са ученицом основне школе старом свега 12 година.

Све то доспјело је до надлежних органа и до ненадлежне јавности. Сумња је пала на потписника ових редова. Пошто о томе до сада никад и нигдје нисам написао ни ријеч ред је да то урадим. Кад ми је глава већ у торби да имам и ваљан разлог за то.

Колективна лоботомија

Ако сте догурали довде вратимо се, кратко, идеји са почетак приче. Данас људи улазе у политику само зато да би се окористили, умјесто да раде за општи интерес. Толико су нам свима испрали мозгове да нисмо у стању више ни да здраво размишљамо.

Као кад вас у игри „ћори-баке“ заврте па не знате ни гдје сте ни ко сте. Умјесто да ми њима „читамо лекцију“ о томе да се не смије красти, они нама лоповлук намећу као врхунски принцип, и предлажу нам да се већина нас додатно одрекне својих биједних права, да би мањина њих могла да живи још боље. Нису они криви, ми смо го*на.

Пише: Зоран Ј. Јанковић