Ко је крив за смрт беба у Мостару?

Од почетка године на Одјељењу за интензивну његу и неонатологију у Универзитетској клиничкој болници у Мостару преминуло је десет беба, од којих је код седам пронађена клебсиелла, смртоносна бактерија која је изузетно отпорна на антибиотике.

Босна и Херцеговина 19.06.2015 | 22:59

За њих четворо она је била главни узрок смрти, међу којима је и троје малишана који су у протекле двије седмице боравили у овој здравственој установи. Међу њима, како се сазнаје, биле су и сестре близнакиње.

Подаци су то које су у петак на конференцији за медије изнијели доктори ове болнице, а која је одржана због све веће панике која се појавила у јавности поводом црних вијести које долазе из овог града.

Због новонастале ситуације у овој болници спроводе пооштрене мјере надзора, а узимају се и брисеви са површина болнице, као и од запослених, те мајки и беба које долазе на одјел како би се утврдио извор појаве бактерије.

Даринка Шумановић-Гламузина, педијатар у овој болници, каже како клебсиелла није била једини узрок смрти јер су сва дјеца имала и друге болести које у комбинацији са бактеријом доводе до кобног исхода.

Такође, како тврди, на свијету нема неонаталне његе која нема клебсиеллу у узорцима који се узимају.

"Не живимо у стерилној средини, окружени смо милионима бактерија и вируса. Кад ће неко од нас због тога постати пацијент не овиси само о узрочнику, већ и о пацијенту и његовој одбрамбеној способности. Будући да ми лијечимо дјецу са најмањим имунитетом уопште у људској популацији, рођену испод 37, а посебно испод 32 седмице, бактерија у том тијелу може изазвати катастрофу", казала је Шумановић-Гламузина.

Маја Остојић, микробиолог и члан Повјереништва за болничке инфекције, казала је како је бактерија нормалан становник пробавног тракта, али да, кад се нађе изван тог система, може проузроковати разне инфекције.

"Најопаснија је када продре у крв те проузрокује сепсу, а највећи проблем је тај што је отпорна на антибиотике. Већина антибиотика на њу не дјелује", рекла је Остојићева.

Јелена Равлија, федерални епидемиолог, поручила је како се још не размишља о затварању одјела, али да та опција није искључена.

"Комисија није мишљења да се обустави рад одјела, али с обзиром на искуства других земаља, није искључена ни та опција", рекла је она и додала како се бебе, за које се контролом утврди да су заражене, одвајају од других.

Ситуација се помно прати и у Републици Српској, гдје су у Институту за јавно здравство поручили како грађани немају разлога за било какву бригу.

"Од почетка године нисмо забиљежили ниједан случај да је неко оболио од клебсиелле", казала је Милка Мрђа, портпарол ове установе.

И у сусједној Србији надлежни у здравству су подигли мјере безбједности на виши ниво, а медији у овој земљи пишу како је од мистериозне бактерије умрло двоје људи, а шест заражено.

Златибор Лончар, тамошњи министар здравља, изјавио је да је у Ургентном центру у Београду, према посљедњим налазима епидемиолога, изолована бактерија клебсиелла, али да није сигурно да је то једини узрок инфекције код пацијената у тој здравственој установи, у којој су одгођене све операције.

О болести
Бактерија клебсиелла најчешће напада дјецу рођену прије времена, са ниском тјелесном тежином и близанце.

Симптоми заражености се испољавају кроз високу температуру, лош налаз крвне слике, као и појаву пликова на кожи.

Инфекција се преноси респираторним путем, али и преко контаминираних руку, предмета и површина.

(Независне новине)