Термоелектране које морају бити затворене

Према истраживању Фондације "Мрежа за промјене југоисточне Европе", у земљама регије би се, због застарјелости и незадовољавања стандарда Европске уније, требало обновити или затворити 13 термоелектрана (ТЕ). У Босни и Херцеговини четири: између 2020. и 2025. четири блока ТЕ Тузла, а до 2030. ТЕ Гацко, Угљевик и Какањ.

Босна и Херцеговина 19.06.2015 | 22:58

На путу еуроинтергација земље регије до 2050. требају за 80 посто смањити емисију штетних плинова, поручено из Брисела.

Енергија је тема с којом се свака земља на путу евроинтеграција мора суочити, једногласни су у Бриселу.

Стручњаци сугеришу земљама регије да дјелују на повећању енергетске учинковитости стамбених зграда, ефикаснијем искориштавању вјетра и сунца, али и смањењу употребе угљена.

У Бриселу сматрају да је у регији проблем недостатак политичке воље. А времена – нема.

Земље југоисточне Европе, које желе постати чланицама ЕУ-а, требале би почети интензивније користити обновљиве изворе енергије како би до 2050. године испуниле циљ од 80 посто смањења емисије штетних плинова.

Застарјели погони

Према истраживању Фондације "Мрежа за промјене југоисточне Европе", у земљама регије би се, због застарјелости и незадовољавања стандарда Европске уније, требало обновити или затворити 13 термоелектрана (ТЕ).

У Босни и Херцеговини четири: између 2020. и 2025. четири блока ТЕ Тузла, а до 2030. ТЕ Гацко, Угљевик и Какањ.

У Хрватској би се до 2020. требала затворити само једна – ТЕ Пломин, као и на Косову – ТЕ Косово – три блока до 2020. године, а преостала два до 2025.

У Македонији је потребно затворити термоелектране Осломеј и Битољ између 2025. до 2030, у Црној Гори ТЕ Пљевља, док би се у Србији требале затворити четири термоелектране.

То су Морава, Костолац, Никола Тесла и Колубара, у раздобљу између 2025. и 2030.

Извор: Ал џазира