Само реформе враћају повјерење ЕУ у БиХ

Власти у БиХ морају представити конкретан план економских реформи током јуна, или најкасније прије почетка љетне паузе. У супротном, може се десити да изгубе стечено повјерење европских институција.

Босна и Херцеговина 20.05.2015 | 22:51

Ово је речено протеклих дана у разговору са неколико значајних представника европских институција и утицајнијих земаља чланица ЕУ.

Наши саговорници истичу да први пут након дуже времена гаје умјерени оптимизам да ће сви нивои власти представити барем неколико реформи које ће ићи у правцу испуњавања обавеза из агенде "Раст и запошљавање" и реализације писане изјаве о европском путу БиХ у склопу европске иницијативе, коју су иницирале Њемачка и Велика Британија у новембру прошле године.

Занимљиво је да нико од њих није видио већи проблем у чињеници да је власт на нивоу ФБиХ била пред распадом. Они, наиме, вјерују да је економска ситуација у земљи таква да ниједном нивоу власти не оставља пуно простора за тактизирање и политичко надмудривање.

"Мислимо да су сви доносиоци одлука дубоко свјесни чињенице да морају ставити барем нешто на сто што ће њихови бирачи оцијенити позитивним, посебно имајући у виду да су све касе празне и да морају наћи начине да својим бирачима покажу да раде у њиховом интересу", навео нам је један саговорник.

Упозорава се да неки кругови у БиХ потцјењују значај ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању 1. јуна, али и напомињу да постоје поједина министарства која тај проблем схватају озбиљно и раде на отклањању проблема попут могућности извоза пољопривредних производа.

Наши саговорници, даље, истичу да је недавни састанак на Јахорини свих носиоца власти први пут након дуже времена показао озбиљност свих страна, те да би његове позитивне посљедице могле бити далекосежне, иако то, како наводе, сада можда не изгледа тако.

Учесници састанака су нам навели да су неки лидери који су јавно показивали тврђе ставове на састанцима, ипак, поступали трезвено и разумно и показали спремност да раде на доношењу најважнијих законских пројеката.

Вјерује се да је закон о раду готова ствар, али и да је потребно убрзати посао на додатним реформама.

Неки од саговорника су нам истакли и све већу забринутост исламским екстремизмом и везама с Исламском државом, истичући да украјинска криза, ако је раније и била главни разлог за фокусирање пажње на наш регион, данас то дефинитивно више није.

Истичу да је и прије напада у Зворнику постојала забринутост за могућност ширења екстремних идеологија, али и могућност инфилтрације чланова и симпатизера ИС-а међу избјеглице из Сјеверне Африке у Европу.

Неки саговорници су истицали и још један важан елемент који се код нас врло ријетко спомиње, односно веза балканског подземља са нарко-групама из Јужне Америке, који би Балкан могли искористити као полазну основу за дотурање наркотика на простор ЕУ.

Зато се очекује јачање правне државе, тјешња сарадња безбједносних агенција и полицијских снага не само унутар БиХ, него и на ширем регионалном нивоу.

Срећко Латал, аналитичар из Сарајева, оцјењује дјелимично тачним процјене европских дипломата да би ситуација са празним касама могла додатно мотивисати власти на свим нивоима да покрену реформе.

"Власти имају све више проблема да се задужују кроз краткорочна задужења објављивањем трезорских записа, а средства од ММФ-а су била упланирана још у прошлогодишњи буџет, тако да је стање у јавним финансијама поприлично забрињавајуће", рекао је он.

Додао је да је рано рећи да ли би пад Владе ФБиХ могао успорити планиране реформе, али је оцијенио и да ни Влада Републике Српске није стабилна, те да се води мртва трка која ће влада прије пасти.

Извор: Независне