Вишеград: Маркову кулу гризе вријеме

Угрожени остаци средњовековног града павловине на брду изнад Вишеграда. Комади стена са куле падају на пут, угрожени пролазници и возила

Република Српска 15.05.2015 | 21:45

Историјски споменик Маркова кула на брду изнад Вишеграда, познатом као Град, остатак је некадашњег старог града Павловина из средњег века. Стара кула ових дана почела је да се осипа и по причи мештана који живе у њеној близини, комади стена и камење падају на пут којим је некада саобраћала ускотрачна пруга Београд-Вишеград-Сарајево. Ово оштећење је велика опасност за пролазнике, али и за возила.

Одељење за урбанизам и стамбено-комуналне послове општине Вишеград информисало је о овоме Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа у Бањалуци, као и надлежну републичку управну организацију у саставу Министарства просвете и културе РС и од њих се очекује мишљење и даље препоруке за реконструкцију овог значајног историјског споменика.

У Комисији за очување националних споменика културе БиХ истичу да је неопходно покренути иницијативу да се остаци Старог града у Вишеграду, чији је део и Кула Краљевића Марка, уврсте на листу угрожених културно-историјских споменика.

Иако не постоје поуздани писани трагови, предања и легенде кажу да је изнад куле било првобитно вишеградско насеље. Тврђава је некада била подељена на доњи и горњи град, а њен најбоље очуван део до данас је управо стара кула, односно тамница.

Грађена је средњовековним стилом са кружном основом у висини од око осам метара и са зидовима дебелим око два метра. Првобитно је била осматрачница са погледом на уски Дрински кањон, којим је пролазио каравански пут.

Испод саме куле данас су видљиви остаци од удубљења у стени која људи од давнина зову Марково седло, а раније су ту биле и Маркове стопе. Легенда каже да су ова удубљења оставила Шарчева копита која су била боље видљива, све до градње ускотрачне пруге Београд-Вишеград-Сарајево, кад су их градитељи уништили.

Предања још кажу да је Марко Краљевић, љут што на Дрини нема ни скеле ни моста како би прешао реку, на свом Шарцу прескочио Дрину са Буткових стена до ове куле. Маркова љутња је, много година касније у причи дошла и до Малог Бајице, а касније познатог Мехмед-паше Соколовића, који је управо на том месту, свега стотинак метара низводно од куле саградио познату ћуприју.

Остаци вишеградске тврђаве после толико векова и данас су неми чувари града, па је у што краћем року неопходна њена реконструкција, јер су оштећења почела озбиљно да је нагризају.

ОСВЕТЉЕНА НОЋУ

Осамдесетих година прошлог века тадашњи СИЗ културе, остатке урушене Куле Краљевића Марка реновирао је, а после последњег рата општина Вишеград је кулу осветлила, па је она видљива ноћу и са магистралног пута бројним туристима, који путују левом обалом Дрине према мору.

(Вечерње новости)