Најава: Фајнал-фор ЕЛ - СЛАВИМО КОШАРКУ!

Слоган из наслова свој пуни смисао сигурно ће добити у Мадриду од 15. до 17. маја. Пред српским кошаркашким фанатиком тешко је питање – којој екипи се приклонити? Реалов тим већ годинама игра брзу, лепршаву кошарку и заслужио је титулу првака Европе. Ипак, како навијати против Фенербахчеа и српског тројца Обрадовић-Бјелица-Богдановић? Слично Реалу, и ЦСКА је моћан тим који дуго није узео титулу, а увек је у врху. Уз то, желимо и да Тео скине клетву, али са друге стране налази се срчани Олимпијакос, који нас већ годинама подсећа да је кошарка пре свега тимска игра.

петак, 15. мај:
18.00 ЦСКА – Олимпијакос
21.00 Реал Мадрид – Фенербахче

недеља, 17. мај:
17.00 утакмица за треће место
20.00 финале

Ново суочавање са ноћном мором

Дуел ЦСКА и Олимпијакоса полако постаје евролигашки класик, пошто ће се два тима састати на фајнал-фору трећи пут у последње четири године.

Пораз из 2012. нарочито је болан за ЦСКА – имали су +19 у финалу, а изгубили су флоутером Принтезиса на 0,7 секунди до краја. Ако је тај пораз био болан, онај из полуфинала 2013. био је малтене понижавајући – Московљани су личили на кадетску екипу и изгубили су са 69:52, а Пирејци су потом поново постали прваци Европе.

Многима омиљено таутолошко објашњење “историја је историја, а садашњост је садашњост“ уме да буде истинито у спорту, али у овом случају вероватно није – доста је играча ЦСКА који су искусили горчину тих пораза и доста играча Олимпијакоса који су осетили лепоту тих блиставих тријумфа.

Пирејце то искуство неће опустити, они нису таквог менталитета, али питање је како ће Московљани реаговати – да ли ће им се везати руке, као што је био случај пре две године, или ће почети меч одлучније и мотивисаније.

Сада је са њима Кајл Хајнс, човек који је претходна два пута био на супротној страни. Управо је он истакао да је кључ одговорити истом мером на Олимпијакосову агресивност и не паничити, већ доносити зреле одлуке. Хајнс и јесте прототип играча који је последњих година хит у Европи и који су значајан део и Олимпијакосове слагалице – сада тог ’андерсајз’ момка у рекету са успехом играју Данстон и Хантер, а поготово се потоњи побољшао како се сезона ближи кулминацији.

Снажни Принтезис специјалиста је за велике утакмице, може и да рашири одбрану шутом, а Брент Петвеј игра и споља и унутра, одличан је скакач и солидан шутер.

Кириленко можда није сила каква је некада био, али и даље ради мноштво корисних ствари на обе стране паркета, тако да ЦСКА може да парира Олимпијакосу у ономе што је јача страна Грка – пуњење рекета, покретљивост и могућност преузимања. Воронцевич под Итудисом игра врло добро, а Московљани имају димензију коју Олимпијакос нема – центиметре у рекету. Уз сјајње асистенте у тиму, Каун је много напредовао и добио на самопоуздању и у игри леђима, али видећемо колико ће ЦСКА успети да искористи свог 213 цм високог центра.

Обе екипе имају по једно виртуоза са лоптом – са једне стране ту је Василис Спанулис, са друге Милош Теодосић.

Били је моторна снага Олимпијакоса, човек који покреће машинерију и који већ годинама игра на највишем нивоу. Рационалне помоћнике има у Слукасу и Манцарису, а упркос лошим играма у серији са Барселоном, Оливер Лафајет показао је ове сезоне да се не плаши да преузме одговорност. Екипи је и те како потребно и добро вече за Лоџеског, а у својим епизодним улогама ту су и млади Аграванис и Папапетру, као и Тремел Дарден.

Тимска одбрана највећа је врлина Олимпијакоса, то је већ свима познато, и у Пиреју се надају да ће се још једном испоставити тачном тренерска максима да “напад добија утакмице, а одбрана осваја трофеје“.

На најбољу дефанзиву Евролиге устремиће се најбољи напад са споменутим Теодосићем на челу. После горких пораза и у дресу Олимпијакоса и у дресу ЦСКА, Тео напокон жели да постане првак Европе. Ове сезоне игра најзрелију сезону у каријери, шут за три поена много му је константнији, а на летошњем Светском купу доказао је да је кадар да води тим до великих тријумфа.

Међутим, није само Тео ту, дубина је једно од јачих оружја ЦСКА споља – Нандо де Коло током целе сезоне демонстрира класу, а Сони Вимс је изванредан нападач, и шутом и продором. Арон Џексон се у потпуности удомио у Москви и ове сезоне испуњава све што се од њега тражи, а Николс, Фридзон (под знаком питања због повреде) и Маркоишвили у стању су да казне скупљање одбране, којег ћемо се сигурно нагледати.

ЦСКА је фаворит, али то је улога са којом се нису адекватно изборили на претходна три фајнал-фора. Ипак, и томе једном мора да дође крај, верујем да ће Московљани са својом ноћном мором раскрстити баш у Мадриду.

Може ли Жељко да зачара Краља?

За разлику од прошле сезоне када је почео бриљантно и касније попустио, Фенербахче је ове сезоне темпирао форму у правом тренутку – лагано су прошли Топ 16 фазу, а онда ’почистили’ шампиона Европе Макаби у четвртфиналу.

Фенер је пласманом на фајнал-фор већ постигао историјски успех, али екипа која на клупи има најтрофејнијег европског тренера сигурно се неће тиме задовољити. Управо ће Жељко Обрадовић и његово победничко искуство у оваквим ситуацијама бити предност турског тима, у односу на Пабла Ласа који је у претходне две сезоне губио финалне битке на менталном плану.

Упркос томе што је Ендру Гаудлок машина за кошеве, кључни играч Фенера ове сезоне је Немања Бјелица – физички је ојачао, ’лепак’ је који повезује цео тим и ради на паркету све што је екипи потребно. Ноћиони и Рејес су искусни, препредени играчи који ће играти јаку одбрану и покушаће на неки начин да избаце Бјелицу из ритма, што може да буде важан мини дуел за коначни исход. Вероватно ће и атлета Слотер провести неко време чувајући Бјелицу.

На папиру, на позицији центра Реал би требало да има предност, али ни Бурусис ни Ајон не блистају ове сезоне, тако да би Жорић, Саваш и Ерден могли да изађу на крај са њима. Битка у скоку можда ће бити и одлучујућа – обе екипе имају изванредне скакаче из другог плана, а ту ће Фенеру посебно од помоћи бити Јан Весели.

Гаудлок је током сезоне показао способност да погађа немогуће шутеве, али и да уђе у нервозу. Реал свакако има одбрамбене адуте да га натера на слабију партију – Љуљ може да му парира брзином, Руди би исто био добро решење, а немојте се изненадити ако Ласо буде мењао чуваре на Гаудлоку.

Фокус одбране на Мини Мамби могли би да искористе остали, пре свих Богдан Богдановић. Српски бек ове сезоне игра разноврсно, кош му није увек прва опција, али знамо да је способан да саспе 20 поена и да ниже тројке, поготово у великим утакмицама које га додатно инспиришу.

Видећемо и хоће ли млади Сипахи изгорети и да ли ће поливалентни Емир Прелџић показати све што зна на највећој сцени, што у прошлости није био тако чест случај. Зисис је врло добар у одбрани, уме да ’полуди’ и у нападу (видети под: трећа утакмица са Макабијем) и у својој биографији има бар петнаестак оваквих мечева.

Ипак, и Реал има страховито јаку спољну линију са Серхијом Родригесом на челу. Заједно са Љуљом, Ћаћо разиграва остатак тима, вероватно је најбољи техничар у Европи, а по потреби може и да погоди за три поена и да реши продором. Ова сезона за нијансу му је слабија од претходне, али неће се бунити што је тако ако се овај пут заврши трофејом у Евролиги.

Љуљ је први асистент тима, може и да убрза и да успори ритам игре, а Руди Фернандес је најбољи стрелац екипе и жељан је да коначно освоји трофеј Евролиге. Њега ће бити веома тешко зауставити, а од Рудија се очекује и да измисли поене када екипи не иде. Уз то, Реал има играче који могу да искористе додатни простор – пријало би им једно шутерско вече Џејсија Керола, ту је и леворуки Кеј-Си Риверс, као и снажни Мачијулис.

Много је ситница које могу да реше такав меч, али Фенер не сме да дозволи Реалу да се растрчи и размаше по терену, већ да игра сталожено и да проба да унервози ривала. У том случају треба очекивати неизвесну завршницу у којој одлучује храброст, али и срећа.

Домаћи терен може да буде предност, али и не мора. Ипак, иако ћемо вероватно видети узбудљив окршај, утисак је да је Реал за нијансу ближе финалу, 51-49 у процентима.

Нама преостаје само да уживамо у две полуфиналне и финалној утакмици (ону бесмислицу за треће место још нису укинули) које су нешто најбоље што Европа тренутно може да понуди. Једва чекамо да почне.