Грађанима преостали једино јавни протести

Два закона, од кључне важности за два људска права (право на слободу јавног изражавања и право на слободу окупљања) доносе се скоро истовремено...

Република Српска 13.05.2015 | 08:30

Недавно је у РС усвојен Закон о јавном реду и миру. Иако је овај закон изазвао негодовање јавности, данас свједочимо још једном приједлогу закона који ће, оцјењују стручњаци, уколико буде усвојен, битно утицати на слободу говора и јавно изражавање мишљења. Ријеч је о приједлогу нацрта Закона о јавном окупљању РС.

Овим законом, саопштено је раније из Владе РС, "уређује се начин остваривања Уставом загарантованог права јавног окупљања грађана, ради јавног изражавања политичких, социјалних и других увјерења и интереса, начин организовања мирних окупљања и јавних протеста, јавних приредби и других облика окупљања".

Министар унутрашњих послова РС Драган Лукач раније је рекао да "циљ закона није да се грађанима ограничи слобода окупљања и изражавања јавног мишљења, али јесте да се спријече сви насилни покушаји уништавања имовине РС".

На нацрт закона реаговала су удружења грађања, упозоравајући ће се њиме ограничити слобода јавног изражавања мишљења.

Прије коментарисања самог текста нацрта Закона о јавном окупљању РС, Драгана Дардић, из Хелсиншког парламента грађана Бањалука, осврнула се на контекст у којем се нацрт појавио.

“Недавно смо, наиме, свједочили усвајању Закона о јавном реду и миру РС који је, и поред бројних примједби и упозорења домаћих невладиних и међународних организација, добио већину посланичких гласова.

Владајућа већина се, једноставно, оглушила на све оправдане примједбе јавности која је упозоравала да се предложеним законом озбиљно доводи у питање право на слободу јавног изражавања. Сада, ево, добијамо нацрт који регулише  једно исто тако важно људско право – право на слободу јавног окупљања. Просто не смијемо занемарити ову чињеницу да се два  закона, од кључне важности за два људска права (право на слободу јавног изражавања и право на слободу окупљања) доносе скоро истовремено”, рекла је Дардић за БУКУ.

Она напомиње да не смијемо заборавити ни публикацију ‘Рушење Републике Српске - Теорија и технологија преврата’, која се, почетком прошле године, појавила у едицији СНСД-а, а у којој је објављена тзв. црна листа невладиних организација и појединаца, наводних непријатеља Републике Српске. Имајући све то у виду, каже Драгана Дардић, оправдано је сумњати да је нацрт Закона о јавном окупљању само још један покушај да се сузи и огранични простор за дјеловање организација цивилног друштва у Републици Српској.

“Јавна окупљања и јавни протести су један од легалних (и легитимних) начина изражавања незадовољства и неслагања са актуелном политичком ситуацијом, а нацрт Закона који се појавио на wеб страници МУП-а говори у прилог тези да се ради о покушају гушења или онемогућавања да се ти гласови незадовољста и неслагања чују. То је видљиво већ из члана 4 нацрта Закона у којем се прописује протестовање ‘у смјенама’. Наиме,  члан 4 каже да се јавни скуп ‘може одржати у времену од 08.00 до 14.00 часова и од 18.00 до 23.00 часа’ и да може трајати најдуже три часа! Како тумачити ову одредбу осим да се на овај начин покушава спријечити континуирано протестовање или протести који трају више дана, односно да се даје законско упориште властима да онемогуће такве покушаје”, објашњава она.

Даље, истиче, закон је и дискриминирајући, јер се селективно односи према различитим врстама јавних окупљања. Закон тако разликује мирно окупљање и јавни протест, јавну приредбу и други јавни скуп, с тим што јавни протест не може трајати дуже од три сата, али се зато “јавни скуп спортске природе може одржати без временског ограничења”!

Подсјетимо да су невладине организације већ реаговале на предложени нацрт Закона о јавном окупљању РС.

Грађанска иницијатива за Бањалуку “Ре:Акција” упутила је Отворено писмо Министру унутрашњих послова РС у којем од предлагача тражи да омогући широку јавну расправу и укључивање свих заинтересованих страна у даљи процес израде текста закона.  С друге стране, Иницијатива за мониторинг европских интеграција БИХ позвала је Народну скупштину и Владу РС да нацрт Закона о јавном окупљању упуте Венецијанској комисији и од ње затраже мишљење да ли је нацрт усклађен са Европском конвенцијом о људским правима, али и другим актима међународног права.

“Заиста је јако важно не дозволити да и овај закон прође без адекватне јавне расправе и учешћа јавности у његовој изради”, каже Дардић.

Она напомиње да је право на јавно окупљање једно од најважнијих људских права и представља један од основних индикатора политичке „демократичности“ једног друштва.

“Грађанима и грађанкама Босне и Херцеговине су још једино остали јавни протести као начин да искажу своје ставове, незадовољство, захтјеве и/или очекивања. Кад исцрпе све друге методе (састанци и преговори са званичницима, писање жалби, судски процеси), шта им друго остаје до ли да изађу на улицу и бар на тај начин скрену пажњу на своје проблеме. А сада им се и то право покушава, на неки начин, ограничити”, каже она.

Дражана Лепир из Удружења грађана Оштра нула каже да није превише изненађена предложеним нацртом Закона о јавном окупљању.

“Изгледа ми да је ове године увелико почела ‘кампања’ која за резултат има ускраћивање могућности слободе изражавања, мишљења и на крају окупљања. Послије новог Закона о јавном реду и миру који је изгласан и донесен таквом брзином, ово је логичан корак власти која не жели да је њени грађани/ке изненаде и жели да има оправдање за сваку врсту опресије над нама. Након прошлогодишњих протеста који су почели у Тузли, наша власт је урадила све да се такав сценарио не може десити у Бањалуци, односно у Републици Српској. Прво су ‘напали’ невладин сектор као вјечите дежурне кривце а овим новим законима суптилно ограничавају слободу свих нас становника/ца у Републици Српској”, каже Лепир за БУКУ.

Она истиче да су јавна окупљања или протести битни јер показују да грађани користе јавни простор који је свакако њихов. Лепир објашњава да ово значи да нико не би смио да тјера грађане са Трга или било ког јавног простора уколико желе да искажу свој став или неслагање са постојећим стањем у друштву. Такође, то исто значи да уколико им се та могућност ускрати, не остаје им ништа друго до самоиницијативног окупљања, гдје за изношење политичког или било ког другог става могу бити кривично гоњени.

Дражана Лепир каже да су грађани/ке показали да су свјесни значаја јавног окупљања још од шетњи за Пицин парк.

“Нажалост, зграда је изграђена и самим тим те шетње/протести су добили предзнак да шетачи/це нису успјели у својим шетњама. С друге стране, имамо ситуацију да је Миле Радишић осуђен на затворску казну, али у његовом случају све је могуће, па и то да побјегне у Београд и тиме избјегне служење казне. Оно што бих вољела нагласити јесте да се јавна окупљања/протести код нас нису десили без реалног повода и разлога, али нажалост исход је показао колико је наша профитерска власт јака, тј. колико су криминалне родбинско-интересне везе јаке на свим нивоима власти”, истиче наша саговорница.

На крају је важно подсјетити се и на Смјернице ОСЦЕ-а о слободи мирног окупљања, у којима се владе земаља чланица Вијећа Европе позивају да се у креирању или измјенама закона о јавном окупљању руководе принципима недискриминације (право на слободу окупљања мора бити гарантовано свима једнако), законитости (било какво ограничење слободе окупљања мора бити формално утемељено у закону, прецизно и у складу са Европском конвенцијом о људским правима и другим међународним инструментима за људска права), пропорционалности (без рутинског наметања ограничења која из темеља мијењају карактер и сврху јавног окупљања) и добре управе (јавност треба бити обавијештена које тијело је одговорно за доношење одлука о слободи окупљања, а у случају забране или ограничења окупљања, одлуку је потребно одмах доставити организатору у писаном облику, уз објашњење разлога за свако ограничење).  

Било какво ограничавање мирног јавног окупљања мора бити утемељено на реалним и оправданим разлозима. Позивање на заштиту националне или државне сигурности не може се користити као изговор за наметање нејасних или произвољних ограничења јавних окупљања, осим ако се заиста не ради о угрожавања територијалног интегритета или опстанка народа/нације једне државе.

(Бука)