Анализа: Новак у походу на годину какву није имао ни Федерер!

„Чињеница да сам освојио прва три мастерса сезоне и да то никоме до сада у историји није успело, оно је што ме још више мотивише“, поручио је Ђоковић.

Тенис 22.04.2015 | 22:20

Новак Ђоковић је у ову недељу ушао као апсолутни број један светског тениса, а на тој позицији је недодирљив већ 42 узастопне седмице. Недостаје му још само 12 недеља да би срушио свој властити рекорд, као и 196 недеља да би скинуо недодирљивог Роџера Федерера са листе најдуговечнијих првих рекета света. Потребно је још много да би се достигао Швајцарчев подвиг, али пред Нолетом је један други, много изводивији план.

Српски тенисер је тренутно апослутни владар тениских терена, а појам „велике четворке“ полако губи своје оквире. Новак је победом против Бердиха у Монте Карлу стигао до свог трећег мастерса ове године и 23. укупно, али оно што је изузетно у целој причи јесте чињеница да ниједном тенисеру у историји није успело оно што је у прва четири месеца ове године пошло за руком доминантном 27-годишњаку. Једини је који је освојио прва три мастерса у сезони, а бетонском Индијан Велсу и Мајамију, придодао је и АТП 1000 на шљаци у Кнежевини. Низ иде још импресивније. Рушењем Бердиха уписао је 11. узастопну победу у финалима АТП турнира.
„Чињеница да сам освојио прва три мастерса сезоне и да то никоме до сада у историји није успело, оно је што ме још више мотивише“, поручио је Ђоковић после освајања Монте Карла.

Мотивација је понекад највећи камен спотицања онима на трону, али пред српским тенисером је година у којој би могао да осигура статус тениске легенде.

Године 1938, 1962. и 1969. златним словима су уписане у тениске алманахе. Тада су четири највећа турнира (Аустралијан опен, Ролан Гарос, Вимблдон и УС опен) у сезони освојена од стране само једног тенисера. Концем тридесетих то је успело Американцу Дону Баџу, док је почетак и крај шездесетих обележио Род Лејвер. Тај подвиг се оригинално назива „гренд слемом“ иако је исти назив касније почео да се користи за ословљавање појединих турнира „четворке“.

И новија је историја могла имати своју годину у овом друштву. Роџеру Федереру је „гренд слем“ измакао у три наврата, а планове му је у Ролан Гаросу прво покварио Гастон Гаудио (2004), а затим два пута „Краљ шљаке“ Рафаел Надал (2006, 2007). Али Швајцарац је вратио истом мером 2010. године када је Рафи „украо“ Аустралијан опен.

Одмах идуће године (2012) Новак Ђоковић је свима дао до знања да ће наредних сезона доћи до великог преокрета у АТП „игри престола“. Почетком године узео је Аустралијан опен, Надал је наставип доминацију у Паризу, да би затим Ноле почистио конкуренцију на Вимблдону и УС опену.

Последње три тениске сезоне донеле су много промена када говоримо о освајачима четири најбитнија турнира. Ђоковићу и Надалу се вратио увек мотивисани Федекс, а две велике титуле узео је и британски ас Енди Мари.

Али чини се да је ове године Новак задржао своју препознатљиву форму којој тешко ко може да парира док је остатак друштва, изузев можда Федерера, запао у одређену летаргију. Рафа због непрестаних проблема с повредама тешко проналази пут до својих старих издања, што потврђује и седам пораза у прва четири месеца, а посебно је упечатљива она однедавно када га је Ђоковић елиминисао у полуфиналу Монте Карла са лаганих 6:3, 6:3. Енди Мари се у потпуности вратио после операције леђа, али три овогодишња пораза од српског аса му никако не иду наруку.

Први тенисер света у овом тренутку делује недодирљиво, а с разлогом се наметнуо као главни фаворит надолазећег Ролан Гароса. Највећа претња ће му бити стандардно опасни Федерер и шпански тандем Надал – Ферер, а мастерси у Мадриду и Риму показаће право стање водећих „шљакаша”.

Тешко је у овом тренутку прогнозирати исходе далеких Вимблдона и УС опена, али здрав Ђоковић, на врхунцу своје форме, лако би могао постати трећи тенисер у историји ове игре који би покорио Мелбурн, Париз, Лондон и Њујорк.

У последњих годину дана први играч света има невероватан скор од 73:8, а само у овој календарској години је уписао 30 победа уз само два пораза. Три пута га је рушио Федерер, а по једном Надал, Цонга, Робредо, Нишикори и Карловић.

Тешко је прогнозирати ко може да му стане на пут, а једини који у овом тренутку имају бољи међусобан скор против Ђоковића су Федерер (18:20) и Надал (20:23). Али, врло брзо би и тај омер могао да оде на страну српског тенисера. Велики отпор пружа му Јапанац Кеј Нишикори који му је у пет сусрета два пута узео скалп. Енди Мари губи корак за Новаком будући да је у последњих 12 мечева тек једном уписао славље (Вимблдон 2013), а поглед према међусобном скору Србина и остатка тениске елите сугерише спаринг мечеве. Ту најтеже пролазе Гаел Монфис и Марин Чилић који заједно у 23 меча (!) не знају за победу против Ђоковића, а шта тек рећи за Томаша Бердиха којем падне „мрак на очи” пре сваког судара с првим тенисером света (19:2).