Analiza: Novak u pohodu na godinu kakvu nije imao ni Federer!

„Činjenica da sam osvojio prva tri mastersa sezone i da to nikome do sada u istoriji nije uspelo, ono je što me još više motiviše“, poručio je Đoković.

Tenis 22.04.2015 | 22:20

Novak Đoković je u ovu nedelju ušao kao apsolutni broj jedan svetskog tenisa, a na toj poziciji je nedodirljiv već 42 uzastopne sedmice. Nedostaje mu još samo 12 nedelja da bi srušio svoj vlastiti rekord, kao i 196 nedelja da bi skinuo nedodirljivog Rodžera Federera sa liste najdugovečnijih prvih reketa sveta. Potrebno je još mnogo da bi se dostigao Švajcarčev podvig, ali pred Noletom je jedan drugi, mnogo izvodiviji plan.

Srpski teniser je trenutno aposlutni vladar teniskih terena, a pojam „velike četvorke“ polako gubi svoje okvire. Novak je pobedom protiv Berdiha u Monte Karlu stigao do svog trećeg mastersa ove godine i 23. ukupno, ali ono što je izuzetno u celoj priči jeste činjenica da nijednom teniseru u istoriji nije uspelo ono što je u prva četiri meseca ove godine pošlo za rukom dominantnom 27-godišnjaku. Jedini je koji je osvojio prva tri mastersa u sezoni, a betonskom Indijan Velsu i Majamiju, pridodao je i ATP 1000 na šljaci u Kneževini. Niz ide još impresivnije. Rušenjem Berdiha upisao je 11. uzastopnu pobedu u finalima ATP turnira.
„Činjenica da sam osvojio prva tri mastersa sezone i da to nikome do sada u istoriji nije uspelo, ono je što me još više motiviše“, poručio je Đoković posle osvajanja Monte Karla.

Motivacija je ponekad najveći kamen spoticanja onima na tronu, ali pred srpskim teniserom je godina u kojoj bi mogao da osigura status teniske legende.

Godine 1938, 1962. i 1969. zlatnim slovima su upisane u teniske almanahe. Tada su četiri najveća turnira (Australijan open, Rolan Garos, Vimbldon i US open) u sezoni osvojena od strane samo jednog tenisera. Koncem tridesetih to je uspelo Amerikancu Donu Badžu, dok je početak i kraj šezdesetih obeležio Rod Lejver. Taj podvig se originalno naziva „grend slemom“ iako je isti naziv kasnije počeo da se koristi za oslovljavanje pojedinih turnira „četvorke“.

I novija je istorija mogla imati svoju godinu u ovom društvu. Rodžeru Federeru je „grend slem“ izmakao u tri navrata, a planove mu je u Rolan Garosu prvo pokvario Gaston Gaudio (2004), a zatim dva puta „Kralj šljake“ Rafael Nadal (2006, 2007). Ali Švajcarac je vratio istom merom 2010. godine kada je Rafi „ukrao“ Australijan open.

Odmah iduće godine (2012) Novak Đoković je svima dao do znanja da će narednih sezona doći do velikog preokreta u ATP „igri prestola“. Početkom godine uzeo je Australijan open, Nadal je nastavip dominaciju u Parizu, da bi zatim Nole počistio konkurenciju na Vimbldonu i US openu.

Poslednje tri teniske sezone donele su mnogo promena kada govorimo o osvajačima četiri najbitnija turnira. Đokoviću i Nadalu se vratio uvek motivisani Fedeks, a dve velike titule uzeo je i britanski as Endi Mari.

Ali čini se da je ove godine Novak zadržao svoju prepoznatljivu formu kojoj teško ko može da parira dok je ostatak društva, izuzev možda Federera, zapao u određenu letargiju. Rafa zbog neprestanih problema s povredama teško pronalazi put do svojih starih izdanja, što potvrđuje i sedam poraza u prva četiri meseca, a posebno je upečatljiva ona odnedavno kada ga je Đoković eliminisao u polufinalu Monte Karla sa laganih 6:3, 6:3. Endi Mari se u potpunosti vratio posle operacije leđa, ali tri ovogodišnja poraza od srpskog asa mu nikako ne idu naruku.

Prvi teniser sveta u ovom trenutku deluje nedodirljivo, a s razlogom se nametnuo kao glavni favorit nadolazećeg Rolan Garosa. Najveća pretnja će mu biti standardno opasni Federer i španski tandem Nadal – Ferer, a mastersi u Madridu i Rimu pokazaće pravo stanje vodećih „šljakaša”.

Teško je u ovom trenutku prognozirati ishode dalekih Vimbldona i US opena, ali zdrav Đoković, na vrhuncu svoje forme, lako bi mogao postati treći teniser u istoriji ove igre koji bi pokorio Melburn, Pariz, London i Njujork.

U poslednjih godinu dana prvi igrač sveta ima neverovatan skor od 73:8, a samo u ovoj kalendarskoj godini je upisao 30 pobeda uz samo dva poraza. Tri puta ga je rušio Federer, a po jednom Nadal, Conga, Robredo, Nišikori i Karlović.

Teško je prognozirati ko može da mu stane na put, a jedini koji u ovom trenutku imaju bolji međusoban skor protiv Đokovića su Federer (18:20) i Nadal (20:23). Ali, vrlo brzo bi i taj omer mogao da ode na stranu srpskog tenisera. Veliki otpor pruža mu Japanac Kej Nišikori koji mu je u pet susreta dva puta uzeo skalp. Endi Mari gubi korak za Novakom budući da je u poslednjih 12 mečeva tek jednom upisao slavlje (Vimbldon 2013), a pogled prema međusobnom skoru Srbina i ostatka teniske elite sugeriše sparing mečeve. Tu najteže prolaze Gael Monfis i Marin Čilić koji zajedno u 23 meča (!) ne znaju za pobedu protiv Đokovića, a šta tek reći za Tomaša Berdiha kojem padne „mrak na oči” pre svakog sudara s prvim teniserom sveta (19:2).