Шта се догађа у мозгу непосредно пред смрт?

Опште прихваћено мишљење је да срце игра главну улогу у тренуцима пред смрт. Када оно престане да пумпа крв и она престане да кружи, остали делови тела полако се гасе. Најновије истраживање, међутим, наводи на закључак да је овакво становиште погрешно.

Занимљивости 14.04.2015 | 07:03

Научници су анализирали активност срца и мозга пацова непосредно пре него што су угинули од недостатка кисеоника. Они су открили да њихов мозак шаље мноштво сигнала срцу који изазивају непоправљива оштећења органа, те да су заправо они узрок смрти. Када су научници блокирали те сигнале, срце је живело дуже.

Уколико се испостави да се сличан процес одиграва и код људи, можда би постојала могућност да се помогне људима после срчаног застоја тако што ће се зауставити олуја сигнала из мозга, показује истраживање објављено шестог априла у часопису “Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес”.

“Људи се, природно, концентришу на срце, мислећи да спасавање срца спасава мозак”, каже једна од аутора студије Џимо Борџигин, неуролог Медицинског факултета Универзитета Мичиген у Ен Арбору. Њен тим је, међутим, дошао до изненађујућег сазнања:

“Морате да пресечете хемијску комуникацију између мозга и срца да бисте спасли срце”, рекла је она за “Ливе Сциенце”, додавши да је ово откриће “у супротности с готово свим поступцима у пружању хитне медицинске помоћи”.

Научници су покушали да одговоре на питање зашто срце особе, која је раније била здрава, после само неколико минута без кисеоника изненада потпуно престаје да ради.

Показало се да је мозак особе чије је срце престало да ради активан чак и када она изгуби свест и више не показује знаке живота. У ранијој студији Борџигинова и њене колеге откриле да срце током умирања бива преплављено сигналима из мозга, вероватно у чајничком покушају да спасе срце.

Ти сигнали су можда одговорни за искуства блиске смрти, каже ова научница.

У експерименту с пацовима научници су анализирали мождану активност животиња код којих су убризгавањем смртоносне ињекције покренуле прекид рада срца. Када су активност срца и мозга били усклађени, научници су приметили струјање мноштва неуротрансмитера, попут допамина, који производи осећај задовољства, и норепинефрина, који изазива осећај опрезности.

Ове хемијске супстанце могле би да објасне зашто људи који су доживели искуство блиске смрти описују тај доживљај као “стварнији од стварног”, нагласила је Борџигинова.

Када су научници блокирали проток хемијских сигнала из мозга у срце тако што су пресекли кичмену мождину пацова, животиње су живеле три пута дуже од оних код којих је веза срце-мозак била нетакнута.

Наравно, истраживање је рађено на пацовима, а велико је питање да ли се људска тела слично понашају.

Уколико би научници успели да нађу начин да “прекину” везу између мозга и срца користећи лекове (уместо да пресеку кичмену мождину), то би значило да такви лекови могу да се дају пацијентима за срчаним застојем, што би лекарима хитне помоћи дало више времена за њихово лечење.

Извор: Блиц