10 најбољих националних паркова у Европи

Постоје многобројни национални паркови за које већина није чула, и о којима се недовољно зна, а који су прелепи за истраживање природе.

Путовања 09.04.2015 | 07:53

ГРАН ПАРАДИЗО, Италија
Реч је можда једној од настаријих заштићених зона у Алпима, а ова језера и планине туристи углавном заобилазе и радије одлазе на познатије дестинације, као што су језера Комо, Мађоре и Гарда. Лето је идеално време за вожњу бициклом по планинским стазама, а зима за скијање. Долине Орко, Соана и Коње интересантне су за истраживање, као и села са традиционалним каменим кућама.

ТРИГЛАВ, Словенија
Једини словеначки национални парк је парк Триглав, то јест планина која се налази на северозападу земље. Иако се лако може истраживати и из Бледа, градића на истоименом језеру, ипак је лепше боравити на самом Триглаву јер се онда стиче бољи утисак о миру који влада у овом пределу. Бохињско језеро, које није толико популарно као Бледско, мирније је место у коме се може наћи одговарајући смештај у некој од симпатичних дрвених кућа. Одатле можете ићи у шетње, возити бицикл, возити се кануом или возити педолину на чистом језеру.

ОУЛАНКА, Финска
У Лапонији, у близини финско-руске границе, Национални парк Оуланка изгледа прекрасно целе године. Стаза Кархункиерос једна је од најпопуларнијих стаза за пешачење у Финској, а дугачка је 80 километара и потребно је седам дана да бисте је прешли – кроз шуме и преко дрвених мостова који надвисују реке. Може се бесплатно преноћити у некој од брвнара које се налазе дуж стазе, или возити кану брзацима реке Оуланкајоки. Парк је отворен 1956. године, а познат је по ирвасима, природним лепотама и ретким биљкама. Розе-бела калипсо орхидеја, заштитни знак парка, ретко се може срести на другим местима.

ПЕНЕДА-ГЕРЕС, Португал
Дивљи понији врсте гарано каскају слободно у овом националном парку у северном Португалу, док се они припитомљени могу и јахати током сат времена кроз храстове шуме и планинске падине. Иако је реч о природном станишту, у парку постоје и остаци човековог постојања, као што је римски пут који кривуда парком. Најпознатије насеље је Сера до Герес, у коме се можете опустити у неком од базена. Уколико се затекнете на петак 13. у селу Монгалегре присуствоваћете уличној забави на којој се точи кеимада, локално алкохолно пиће које се прави од вина зачињеног специјалним травама или кафом, коме се додају лимунова кора, шећер и цимет, а обичај је да се справља у изгубљеној бундеви.

САКСОНСКА ШВАЈЦАРСКА
Драматичан и необичан пејзаж обележје је овог региона у источном делу Немачке, у коме се налази више од планинских 700 врхова погодних за планинарење и стотине километара обележених пешачких стаза. Највећа аттракција је Бастеи, камена формација која се уздиже 194 метара изнад реке Елбе. Овај парк се протеже и у судедну Чешку Републику, чији део, назван Бохемијска Швајцарска има своју географску занимљивост у виду Правчицке бране, највећи природни мост од пешчара.

САРЕК, Шведска
У Сареку нећете наћи обележене стазе, брвнаре, кафиће, друге људе...Али, оно што ћете наћи јесте око 100 ледника, шест од највиших шведских врхова и брзаке. Посетиоцима се препоручује да добро науче читање карата и мапа. Сарек се простире на 2.000 квдратних километара нетакнуте природе, због чега је погодан пре за искусне авантуристе, а могуће је организовати и туру са искусним водичем који ће вас провести кроз једну од последњих дивљина у Европи.

КАЛКАПЕН, Аустрија
Четири петине Националног парка Калкапен покривен је шумом што га чини највећим шумским регионом у централној Европи. Кроз густе шуме пробијају се реке, кањони и клисуре. Упркос природним лепотама парк је релативно непознат. Управа парка организује обиласке са стручним водичима који ће вам показати његове становнике, од мале сове (врапчарке), до тетреба. Ако имате среће, присуствоваћете њиховом љубавном ритуалу удварања.

РАГО, Норвешка
Чак и део Норвешке који није проглашен националним парком на северу је спектакуларан. Кршевите стеновите формације, камење и стрме планине чине парк Раго нестварним, на коме је једна од главних атракција водопад Литлверивасфорсен који се спушта са ивице истоименог језера.

ПОР-КРОС, Француска
Пор-крос је најмање од три острва Ил-д-Ор (Златна острва) на Азурној обали. Само километар широко и три километара дугачко, острво је брдовито, а кроз дивљину се укрштају обележене пешачке стазе, са чијих се ивица пружа поглед на светлуцаво море. Заштићени део простире се до 600 метара од обале због чега је морски живот врло разноврстан и богат, у коме и рониоци могу следити подводну стазу. Трајектом се, као и на друга два острва, Поркерол и Леван, за кога се прича да се на њему родио нудизам у Европи, стиже трајектом са полуострва Жјен.

ОРДЕСА, Шпанија
Најстарији национални парк у Шпанији нуди најбоље могућности за пешачење на Пиринејима а ипак је мало познат ван граница Шпаније. Чувен је по глацијалним долинама дубине три километра које се протежу до врха Монте Пердида на висини од 3.355 метара. Излети крећу из Прадере, информативног пункта у Ордеси, у коме се налази паркинг, и до кога путнике довози аутобус из оближње Торле. Крај јуна и почетак јула је најбоље време за посету овом парку.

Извор: Супер одмор