Коби Брајант - Црна мамба! (Не)довршена прича...

Недавно је оповргао гласине да се опрашта од кошарке и за 28. фебруар најавио премијеру документарца „Мусе“чије је снимање надгледао лично до најситнијег детаља. Подсећамо вас зашто је Коби Брајант играч који још увек ствара толико контроверзи и недоумица…

Кошарка 01.03.2015 | 00:00

КРАЈЊИ ЛИМИТ

После 19 сезона играња у НБА лиги Коби Брајант је тестирао своје тело до крајњих граница издржљивости. Последице су наравно биле неизбежне, физички се истрошио до те мере да више није могао да заврши сезону. Овакав исход уопште није изненађујући, имајући у виду да је Брајант током каријере испалио скоро 25.000 шутева, односно 4.000 више од било ког активног играча у лиги.

Пут до вечности је увек стрм, а Брајант је ишао њим без компромиса и одустајања. Чак и када би посрнуо и пао, устајао би и настављао даље. Како другачије објаснити невероватну вољу и пожртвованост на терену. Пошто је покидао Ахилове тетиве на левој нози, одшепао је до линије пенала и извео два слободна бацања. Када је повредио раме десне руке, пре него што је напустио терен два пута је шутирао на кош левом руком. То није био први пут да је био приморан да шутира левом руком. Десетак година раније толико незгодно је ишчашио десно раме да му је рука висила попут поломљене гране, али и тада је пре одласка с терена извео скок шут шутирајући левом! Чак је и изменио шут како би га прилагодио после истегнућа лигамената на руци.

Све ово само иде у прилог тези да, упркос недавним гласинама, Коби Брајант кошарци још увек није рекао збогом.

НЕНОРМАЛНА РАДНА ЕТИКА

- Током средњошколских дана Коби је тренинге започињао у 5 часова ујутру а завршавао у 7.

- Саиграче из средње школе терао је да играју „један на један“ до 100. У свом најгорем издању кажу да је побеђивао резултатом 100-12.

- Имао је обичај да вежба без лопте. Шејкил О’Нил написао је у својој књизи: „Затекао бих га како симулира финте, шутеве и дриблинге, све са уздисајима и другим пропратним звучним ефектима. Али, без лопте. Увек сам то сматрао уврнутим, али сам сада сигуран да му је то помогло“.

- Бројао би све шутеве које би извео током тренинга. Никада није завршавао пре него што би шутнуо 400 лопти на кош.

- Поред низа интензивних физичких вежби које обавезно упражњава на дан утакмице, Коби обавезно изводи и серију јако захтевних склекова. У тренутку када му је тело постављено у крајњем горњем положају, одбаци се од земље таквом силином да су му обе ноге у ваздуху, а рукама притом додирне грудни кош. Упражњава три серије од по седам оваквих склекова.

- Неколико милиметара ђона с његових Најк патика 2008. је буквално одстранио, како би унапредио реакцију за 0,01 секунду.

- Ригорозна дијета подразумева да у његовим оброцима нема места за тесто и шећер. Пред Олимпијске игре 2012. смршао је седам килограма.

- Како би избегао повреде три пута дневно држао би колена у посуди с ледом.

- Понекад на полувремену гледа снимке своје игре.

- У току сезоне тренира четири сата дневно, а ван ње и дуже.

- Користи саиграче као „заморчиће“. Слично пракси коју је имао током средње школе, после тренинга насумично одабира саиграче из тима, како би на њима испробавао нове финте.

- Један скаут је рекао да „Ален Ајверсон воли да игра када се светла упале, а Коби пре него што се упале“.

- Брајант је 2012. усавршио неодбрањиви шут Дирка Новицког. Шут на једној нози после једног корака уназад.

НЕМИНОВНОСТ ПОРЕЂЕЊА

Брајант се давно фокусирао на сопствени печат који ће оставити иза себе, иако је и те како свестан да вероватно никада неће изаћи из сенке Мајкла Џордана. Из сенке у којој живи од дана када је започео каријеру у НБА лиги.

На њеном почетку рекао је да жели да постане један од најбољих играча лиге и да сви очекују од њега да постане нови Мајкл Џордан. „Када не би било Мајкла и његових достигнућа, Коби не би имао шта да доказује“, рекао је Брајан Шоу, бивши играч и један од тренера Лос Анђелес Лејкерса. Чињеница је да се Коби приближио Мајклу у многим сегментима игре, али ниједан није тако важан као број освојених титула у којој Џордан предњачи за једну више. „Одрастао сам гледајући Меџика, Мајкла и Бил Расела на снимцима и све се мерило у односу на њих“, рекао је Брајант. „Није било у питању освајање једног или два шампионата, требало је освојити пет или шест, то је постао стандард“.

То је и оно што га је мотивисало годинама. Знао је да ће морати да га сврстају међу највеће ако „сакупи“ шест или седам прстенова.

Обојица су играчи на истој позицији, сличних физичких карактеристика (Брајант је висок 198 центиметара и тежак 96 килограма, Џордан 198 цм, 98 кг), са истом манијакалном радном етиком и сличним стилом игре. Коби је освојио пет прстенова, Џордан шест. Лошу репутацију Брајант је стекао због ниподаштавања тренера и саиграча, сукоба са О’Нилом, контроверзних медијских иступа, оптужбе за силовање… Џордан је, с друге стране, одувек имао наклоност медија.

Међутим, мишљења многих да Брајант никад неће ни прићи Мајклу умногоме оповргавају статистички подаци. Када се пажљиво погледају бројке, јасно је да је Џордан у предности над Брајантом када су у питању поени које је постигао током каријере, или просечан број поена постигнутих по утакмици. У скоро 200 утакмица мање које је одиграо, Џордан је по једној утакмици имао више поена, скокова, асистенција, блокада и украдених лопти, уз бољи проценат шута и мање изгубљених лопти. Мајкл је постизао 28,1 поен током 36 минута, док је Коби у истом периоду постизао 25,1. У осталим категоријама ствари су стајале слично, односно Џордан је у односу на Брајанта у незнатној предности; 5,9 скокова према Кобијевих 5,2; 4,9 асистенција према 4,7; 2,2 украдене лопте према 1,4; 0,8 блокада према 0,5. Џорданов укупан индекс корисности на терену био је невероватних 33,3, док Брајантов (који је иначе често оптуживан да је велики потрошач лопти) износи 31, 8. Недавно, Брајант је претекао Џордана на вечној листи стрелаца, а то ће вероватно бити и његово последње велико достигнуће у каријери, јер га од водећег Карла Мелоуна дели нешто више од 4.000 поена. Да би га достигао, потребне су му барем још две сезоне играња.

Њихов окршај на Ол Стар мечу 1998. био је легендаран. Џордан је играо 13. сезону, последњу с Чикаго Булсима и био је пред 35. рођенданом. Играо је упркос грипу који је то вече имао. Брајант је играо другу сезону у Лејкерсима и са 19 година био најмлађи играч који је заиграо на Ол стару. „Напао ме је од самог почетка. И ја бих да сам био на његовом месту. Ако бих видео да је неко болестан, исто бих поступио. Искористио бих то. Свидео ми се његов став“, рекао је Џордан касније. Са 23 поена, шест скокова и осам асистенција, Џордан је био МВП вечери, Коби је уписао 18 поена, шест скокова и једну асистенцију.

Аналогија се огледа и у односу према саиграчима који често није био нимало пријатан. Џордан је био познат по својој захтевности, викању на саиграче, чак и ударању (Стив Кер). У случају Кобија, добар пример је Смуш Паркер којем је Брајант на једном тренингу одбрусио „да му се не обраћа, јер нема довољно освојених признања да би имао право на то“, или примедба читавој екипи да су „мекани попут тоалет папира“. Али без обзира што је модус операнди сличан, Џордан је у великој мери био заштићен од стране негативног извештавања медија, док је Брајант окарактерисан као прек, себичан и немилосрдан.

На питање када је први пут почео да проучава Џорданову игру, Брајант је рекао: „Анализирам свакога, свачију игру. Апсолутно свачију“. Поред Џордана поменуо је и Оскара Робертсона, Боба Петита, Волта Фрејзера, Џорџа Мајкана, Бајрона Скота... А резултате тог анализирања давно је у пракси искусио Мајкл Купер, легенда Лос Анђелес Лејкерса и један од најбољих дефанзиваца у историји лиге.

Тада 17-годишњи Брајант доведен је у Инглвуд како би га челници тима тестирали на лицу места. У игри „један на један“ Купер, који је тада био у својим тридесетим, био је потпуно девастиран од стране Кобија. На крају ове демонстрације Купер је само рекао да је „клинац дефинитивно Џорданов клон“. На констатацију да је ископирао Џорданову игру до танчина, Брајант је на Твитеру написао:„То је домино ефекат…Ја сам украо нешто од њега, а данашњи клинци краду од мене“.

Вероватно нико не може боље да опише сличности и разлике између ова два кошаркаша од Фила Џексона, човека који је и са једним и с другим освајао шампионате. Легендарни тренер Чикаго Булса и Лос Анђелес Лејкерса је у недавно објављеној аутобиографији упоредио њихову игру: „Мајкл је био бољи лидер, чвршћи и опаснији у одбрани, и за разлику од Брајанта мање је силио лопту. С друге стране, сам Џордан је рекао да је Коби једини играч који може да се упореди с њим“, написао је Зен Мајстор и као закључак навео да се слаже са Мајклом.