Kobi Brajant - Crna mamba! (Ne)dovršena priča...

Nedavno je opovrgao glasine da se oprašta od košarke i za 28. februar najavio premijeru dokumentarca „Muse“čije je snimanje nadgledao lično do najsitnijeg detalja. Podsećamo vas zašto je Kobi Brajant igrač koji još uvek stvara toliko kontroverzi i nedoumica…

Košarka 01.03.2015 | 00:00

KRAJNJI LIMIT

Posle 19 sezona igranja u NBA ligi Kobi Brajant je testirao svoje telo do krajnjih granica izdržljivosti. Posledice su naravno bile neizbežne, fizički se istrošio do te mere da više nije mogao da završi sezonu. Ovakav ishod uopšte nije iznenađujući, imajući u vidu da je Brajant tokom karijere ispalio skoro 25.000 šuteva, odnosno 4.000 više od bilo kog aktivnog igrača u ligi.

Put do večnosti je uvek strm, a Brajant je išao njim bez kompromisa i odustajanja. Čak i kada bi posrnuo i pao, ustajao bi i nastavljao dalje. Kako drugačije objasniti neverovatnu volju i požrtvovanost na terenu. Pošto je pokidao Ahilove tetive na levoj nozi, odšepao je do linije penala i izveo dva slobodna bacanja. Kada je povredio rame desne ruke, pre nego što je napustio teren dva puta je šutirao na koš levom rukom. To nije bio prvi put da je bio primoran da šutira levom rukom. Desetak godina ranije toliko nezgodno je iščašio desno rame da mu je ruka visila poput polomljene grane, ali i tada je pre odlaska s terena izveo skok šut šutirajući levom! Čak je i izmenio šut kako bi ga prilagodio posle istegnuća ligamenata na ruci.

Sve ovo samo ide u prilog tezi da, uprkos nedavnim glasinama, Kobi Brajant košarci još uvek nije rekao zbogom.

NENORMALNA RADNA ETIKA

- Tokom srednjoškolskih dana Kobi je treninge započinjao u 5 časova ujutru a završavao u 7.

- Saigrače iz srednje škole terao je da igraju „jedan na jedan“ do 100. U svom najgorem izdanju kažu da je pobeđivao rezultatom 100-12.

- Imao je običaj da vežba bez lopte. Šejkil O’Nil napisao je u svojoj knjizi: „Zatekao bih ga kako simulira finte, šuteve i driblinge, sve sa uzdisajima i drugim propratnim zvučnim efektima. Ali, bez lopte. Uvek sam to smatrao uvrnutim, ali sam sada siguran da mu je to pomoglo“.

- Brojao bi sve šuteve koje bi izveo tokom treninga. Nikada nije završavao pre nego što bi šutnuo 400 lopti na koš.

- Pored niza intenzivnih fizičkih vežbi koje obavezno upražnjava na dan utakmice, Kobi obavezno izvodi i seriju jako zahtevnih sklekova. U trenutku kada mu je telo postavljeno u krajnjem gornjem položaju, odbaci se od zemlje takvom silinom da su mu obe noge u vazduhu, a rukama pritom dodirne grudni koš. Upražnjava tri serije od po sedam ovakvih sklekova.

- Nekoliko milimetara đona s njegovih Najk patika 2008. je bukvalno odstranio, kako bi unapredio reakciju za 0,01 sekundu.

- Rigorozna dijeta podrazumeva da u njegovim obrocima nema mesta za testo i šećer. Pred Olimpijske igre 2012. smršao je sedam kilograma.

- Kako bi izbegao povrede tri puta dnevno držao bi kolena u posudi s ledom.

- Ponekad na poluvremenu gleda snimke svoje igre.

- U toku sezone trenira četiri sata dnevno, a van nje i duže.

- Koristi saigrače kao „zamorčiće“. Slično praksi koju je imao tokom srednje škole, posle treninga nasumično odabira saigrače iz tima, kako bi na njima isprobavao nove finte.

- Jedan skaut je rekao da „Alen Ajverson voli da igra kada se svetla upale, a Kobi pre nego što se upale“.

- Brajant je 2012. usavršio neodbranjivi šut Dirka Novickog. Šut na jednoj nozi posle jednog koraka unazad.

NEMINOVNOST POREĐENJA

Brajant se davno fokusirao na sopstveni pečat koji će ostaviti iza sebe, iako je i te kako svestan da verovatno nikada neće izaći iz senke Majkla Džordana. Iz senke u kojoj živi od dana kada je započeo karijeru u NBA ligi.

Na njenom početku rekao je da želi da postane jedan od najboljih igrača lige i da svi očekuju od njega da postane novi Majkl Džordan. „Kada ne bi bilo Majkla i njegovih dostignuća, Kobi ne bi imao šta da dokazuje“, rekao je Brajan Šou, bivši igrač i jedan od trenera Los Anđeles Lejkersa. Činjenica je da se Kobi približio Majklu u mnogim segmentima igre, ali nijedan nije tako važan kao broj osvojenih titula u kojoj Džordan prednjači za jednu više. „Odrastao sam gledajući Medžika, Majkla i Bil Rasela na snimcima i sve se merilo u odnosu na njih“, rekao je Brajant. „Nije bilo u pitanju osvajanje jednog ili dva šampionata, trebalo je osvojiti pet ili šest, to je postao standard“.

To je i ono što ga je motivisalo godinama. Znao je da će morati da ga svrstaju među najveće ako „sakupi“ šest ili sedam prstenova.

Obojica su igrači na istoj poziciji, sličnih fizičkih karakteristika (Brajant je visok 198 centimetara i težak 96 kilograma, Džordan 198 cm, 98 kg), sa istom manijakalnom radnom etikom i sličnim stilom igre. Kobi je osvojio pet prstenova, Džordan šest. Lošu reputaciju Brajant je stekao zbog nipodaštavanja trenera i saigrača, sukoba sa O’Nilom, kontroverznih medijskih istupa, optužbe za silovanje… Džordan je, s druge strane, oduvek imao naklonost medija.

Međutim, mišljenja mnogih da Brajant nikad neće ni prići Majklu umnogome opovrgavaju statistički podaci. Kada se pažljivo pogledaju brojke, jasno je da je Džordan u prednosti nad Brajantom kada su u pitanju poeni koje je postigao tokom karijere, ili prosečan broj poena postignutih po utakmici. U skoro 200 utakmica manje koje je odigrao, Džordan je po jednoj utakmici imao više poena, skokova, asistencija, blokada i ukradenih lopti, uz bolji procenat šuta i manje izgubljenih lopti. Majkl je postizao 28,1 poen tokom 36 minuta, dok je Kobi u istom periodu postizao 25,1. U ostalim kategorijama stvari su stajale slično, odnosno Džordan je u odnosu na Brajanta u neznatnoj prednosti; 5,9 skokova prema Kobijevih 5,2; 4,9 asistencija prema 4,7; 2,2 ukradene lopte prema 1,4; 0,8 blokada prema 0,5. Džordanov ukupan indeks korisnosti na terenu bio je neverovatnih 33,3, dok Brajantov (koji je inače često optuživan da je veliki potrošač lopti) iznosi 31, 8. Nedavno, Brajant je pretekao Džordana na večnoj listi strelaca, a to će verovatno biti i njegovo poslednje veliko dostignuće u karijeri, jer ga od vodećeg Karla Melouna deli nešto više od 4.000 poena. Da bi ga dostigao, potrebne su mu barem još dve sezone igranja.

Njihov okršaj na Ol Star meču 1998. bio je legendaran. Džordan je igrao 13. sezonu, poslednju s Čikago Bulsima i bio je pred 35. rođendanom. Igrao je uprkos gripu koji je to veče imao. Brajant je igrao drugu sezonu u Lejkersima i sa 19 godina bio najmlađi igrač koji je zaigrao na Ol staru. „Napao me je od samog početka. I ja bih da sam bio na njegovom mestu. Ako bih video da je neko bolestan, isto bih postupio. Iskoristio bih to. Svideo mi se njegov stav“, rekao je Džordan kasnije. Sa 23 poena, šest skokova i osam asistencija, Džordan je bio MVP večeri, Kobi je upisao 18 poena, šest skokova i jednu asistenciju.

Analogija se ogleda i u odnosu prema saigračima koji često nije bio nimalo prijatan. Džordan je bio poznat po svojoj zahtevnosti, vikanju na saigrače, čak i udaranju (Stiv Ker). U slučaju Kobija, dobar primer je Smuš Parker kojem je Brajant na jednom treningu odbrusio „da mu se ne obraća, jer nema dovoljno osvojenih priznanja da bi imao pravo na to“, ili primedba čitavoj ekipi da su „mekani poput toalet papira“. Ali bez obzira što je modus operandi sličan, Džordan je u velikoj meri bio zaštićen od strane negativnog izveštavanja medija, dok je Brajant okarakterisan kao prek, sebičan i nemilosrdan.

Na pitanje kada je prvi put počeo da proučava Džordanovu igru, Brajant je rekao: „Analiziram svakoga, svačiju igru. Apsolutno svačiju“. Pored Džordana pomenuo je i Oskara Robertsona, Boba Petita, Volta Frejzera, Džordža Majkana, Bajrona Skota... A rezultate tog analiziranja davno je u praksi iskusio Majkl Kuper, legenda Los Anđeles Lejkersa i jedan od najboljih defanzivaca u istoriji lige.

Tada 17-godišnji Brajant doveden je u Inglvud kako bi ga čelnici tima testirali na licu mesta. U igri „jedan na jedan“ Kuper, koji je tada bio u svojim tridesetim, bio je potpuno devastiran od strane Kobija. Na kraju ove demonstracije Kuper je samo rekao da je „klinac definitivno Džordanov klon“. Na konstataciju da je iskopirao Džordanovu igru do tančina, Brajant je na Tviteru napisao:„To je domino efekat…Ja sam ukrao nešto od njega, a današnji klinci kradu od mene“.

Verovatno niko ne može bolje da opiše sličnosti i razlike između ova dva košarkaša od Fila Džeksona, čoveka koji je i sa jednim i s drugim osvajao šampionate. Legendarni trener Čikago Bulsa i Los Anđeles Lejkersa je u nedavno objavljenoj autobiografiji uporedio njihovu igru: „Majkl je bio bolji lider, čvršći i opasniji u odbrani, i za razliku od Brajanta manje je silio loptu. S druge strane, sam Džordan je rekao da je Kobi jedini igrač koji može da se uporedi s njim“, napisao je Zen Majstor i kao zaključak naveo da se slaže sa Majklom.