Исплата старе девизне штедње од 2016.

Прве исплате Словеније старим девизним штедишама Љубљанске банке у Хрватској и Босни и Херцеговини могле би да почну идуће године, најавили су јуче у парламенту представници словеначке Владе.

Регион 26.02.2015 | 09:10

Потврдивши да ће Словенија испунити обвезе које јој је својом пресудом лани одредио Европски суд за људска права у Стразбуру, они су објаснили да ове штедише неће моћи да рачунају на камате од шест одсто, које су биле примјењене на штедише у Словенији, а оправданост својих захтјева мораће да доказују у сложеном поступку верификације, преноси сајт СЕЕбиз.

"Примјена пресуде почеће идуће године исплатом једноставнијих захтјева и потрајаће више година", рекла је на сједници парламентарне комисије за надзор јавних финансија представница владе за питања сукцесије, Ања Полак Петрич.

По подацима које су на сједници изнијели представници министарства финансија, укупна главница без камата коју Словенија, по пресуди суда у Стразбуру, дугује штедишама у Хрватској износи 135,6 милиона евра, а за штедише у БиХ 121 милион евра, чему би по пресуди Европског суда за људска права требало додати и годишње камате од шест одсто.

Словенија се с тим не слаже, истакла је представница словеначке владе, сматрајући да је суд погрешно интерпретирао закон по коме су прије 20 година уз ту камату биле исплаћене штедише Љубљанске банке у Словенији.

Тада се није радило о каматној стопи коју су штедишама дале банке него о камати коју је банкама признала држава за њихове старе обвезе према штедишама, истакли су представници министарства финансија.

Суд у Стразбуру тврди да модел исплате штедиша у Хрватској и БиХ мора бити по истом моделу по којему су исплаћени штедише у Словенији, а радило се о исплати у готовини или обвезницама у року 10 година и уз годишњу камату од шест посто.

Представници министарства финансија и владе навели су, међутим, да се тадашња ситуација, од прије више од 20 година, данас "не може реплицирати".

Они очекују да ће пријава старих штедиша које имају потраживања према Љубљанској банци, након што се средином године о томе донесе посебан закон, бити комплексна и захтјевна.

Проблеми се очекују посебно с документацијом из БиХ, због хаотичног стања до којег је у БиХ дошло у вријеме рата, као и због тога што нема података који су штедише Љубљанске банке у тој земљи већ биле исплаћене путем судјеловања у приватизацији или тако да су добили своје штедне улоге из хуманитарних разлога.

Уз то, пресуда суда у Стразбуру не односи се нити на оне хрватске штедише Љубљанске банке Загреб које су већ исплаћене, јер су у међувремену свој дуг пребацили на хрватске банке, навели су представници словеначког министарства финансија.

Петрич је рекла да пресуда Европског суда за људска права, по којој је Словенија дужна да врати штедњу штедишама Љубљанске банке у БиХ и Хрватској, не негира словеначки став да је стара штедња и сукцесијско питање, на чему ће Словенија и даље инсистирати.