Дјеца сама иду у избјеглиштво

Дјеца, која имају свега седам година, могу се наћи у бројним избјегличким камповима, али оно што је најинтригантније у свему овоме - она су сама кренула у избјеглиштво.

Свијет 25.02.2015 | 22:40
Дјеца сама иду у избјеглиштво

Углавном је ријеч о дјеци из Еритреје, гдје је и данас репресивни режим на власти, а родитељи немоћни да и сами изађу из земље, пут избјеглиштва шаљу дјецу како би се бар она спасила.

Дјеци из Еритреје прва станице је граница са Суданом, коју углавном у групама прелазе пјешке. Тек неко им понуди превоз или преноћиште да не ходају ноћу, јер се температуре у пустињи спуштају чак и до нуле, пише ББЦ.

Такође, врло су вјешти у избјегавању суданских полицијских патрола, а све како би дошли у Шагараб, огромни избјеглички камп у средини пустиње. Овдје је смјештено око 35.000 људи, углавном из Еритреје, којима је овај камп заправо полазна тачка за даљи пут, углавном ка Европи.

Ипак, у овом кампу има и велики број дјеце која су сама кренула у избјеглиштво. Само на капији кампа у просјеку се нађе око 70 дјеце и сва она су сама дошла овамо. Углавном се друже међусобно и чекају шансу како да крену даље.

Нека од дјеце имају свега седам година, а већ сада су приморана да се сналазе сама у овом свијету. У кампу их прима Сара Елиот из УНХЦР-а, која настоји да им објасни све опасности с којим се могу сусрести на свом путу. Елиотова објашњава како је некој дјеци ово једини спас, а на питање гдје заправо желе да оду, дјеца се међусобно гледају и само неколико њих одговара на питање:

"Ја бих у Европу", одговара један дјечачић, иако ни сам вјероватно нема представу гдје и шта је Европа.

Други, старији дјечак је конкретнији у свом одговору: "Ја бих волио да одем у Енглеску", каже он. Иначе, земља из које долазе ова дјеца је доказ колико један режим може бити репресиван.

Наиме, старији дјечаци као и одрасли мушкарци служе војни рок који у неким случајевима траје између десет и 30 година, а некада чак и дуже. Такође, многи од њих су дужни да бар годину дана бесплатно раде у фабрици или на фарми, што им се такође рачуна у војну службу. Управо зато родитељи очајнички желе да своју дјецу пошаљу ван земље, како не би доживјела њихову судбину.

Независне

Коментари / 0

Оставите коментар