Прича: Чудесни пут Дамеа Н'Дојеа!

У ери у којој менаџери шпартају уздуж и попреко уз потрази за талентима сегеналски нападач морао је да чека 30. рођендан не би ли остварио сан и дошао до острвског фудбала. 

Фудбал 25.02.2015 | 19:40

Гледамо то на мање-више дневној бази у Србији. Чим неки талентовани дечкић покаже таленат менаџери се устреме на његове родитеље, обећавају куле и градове не би ли их убедили да напусте родну груду и уновче умеће детета док још могу јер фудбалски света крајње је непредвидив. А то се најбоље може видети и на примеру Дамеа Н’Дојеа, новог идола навијача Хал Ситија. Иако је његов животни пут био сасвим другачији.

Н’Доје је наиме дечачки сан – уговор у Премијер лиги - испунио три недеље пре 30. рођендана, а како у ауторском тексту за портал Спорт360.цом примећује новинар Мајкл Јокин само ретки би издржали све оно што је истрпео Сенегалац. Човек који је у победи над Квинс Парк Ренџерсом – можда и кључном у Халовим настојањима да сачува статус премијерлигаша – прво наместио гол Никици Јелавићи, а потом и сам погодио за коначних 2:1 у 89. минуту.

Премотајмо филм неких девет година уназад и видећемо Н’Дојеа у улози резервисте у камерунском Жан Д’Арку, а прича даље тече преко катарског Ал Сада који га је купио за свега 500.00 евра. Испоставило се – лоша инвестиција. Н’Дојеу је прекипело, па је дигао сидро. Старији брат Осман у том тренутку је играо у Португалији. Наместило се, Даме је отишао на пробу, тренер Мануел Мачадо је био импресиониран. Штампа баш и није, па су, како подсећа Јокин, локални медији писали о "туристи који се изборио за уговор са прволигашем". У првој сезони на Пиринејима само четири гола на 25 утакмица? Наизглед поражавајућ учинак, али цака је у томе што га је Мачадо видео као везног играча. Исплатило се, па је Н’Доје упркос понуди Порта клубу лепо зарадио одласком у Панатинаикос. Код Жозеа Песеира није се најбоље снашао, Хенк Тен Кате га је потом отписао. Била је то 2008. година. Премијер лига деловала је светлосним миљама далеко.
"Нико ми није рекао зашто сам отпуштен. Ни да ли сам продат или сам позајмљен", жалио се тада Н’Доје и Тен Катеа описивао као арогантног егоцентрика.

Узалуд, уследио је одлазак у ОФИ што се испоставило као пун погодак. Само шест месеци касније стигао је позив Копенхагена у коме је Н’Доје заблистао. Повратак у Панатинаикос наравно није долазио у обзир, а Данци су Дамеу коначну указали поверење које му је толико дуго недостајало. И што је још битније – место у шпицу. Заслуга Сталеа Солбакена. У сезони 20009/2010 у статистичкој колони 14 голова. Наредне такмичарске године 25, Копенхаген у осмини финала Лиге шампиона. Навијачи у катарзи, захвалност у очима Н’Дојеа, а на телу истетовиран грб тврдокорних присталица данског клуба. Управа се оградила од таквог поступка – ипак су то хулигани – Н’Доје је постао икона!

Љубав је међутим једно, професионални живот фудбалера нешто сасвим друго. Н’Доје је прерастао средину у завршио у московској Локомотиви иако је наводно могао да бира пошто је имао и понуде Њукасла и Евертона. И опет бинго – у првој сезони 10 голова упркос иначе катасотрофалним играма клуба. У другој још 13. Овај пут је пресудио спортски интерец, а не новац руских милијардера. Н’Доје је коначно кренуо за сном.
"Енглеска је увек била мој сан. Била је ово тешка одлука, али скоро ми је 30 година. Молим вас разумите ме", написао је Н’Доје у опроштајној поруци навијачима Локомотиве.

Утисак је да би кроз коју годину и његов растанак са Халом могао да буде једнако емотиван.