Хрватска „заборавила” накнадни списак несталих Срба

Загребу је 2013. достављена листа 742 особе, чији је нестанак у Хрватској пријављен у Србији.

Србија 20.02.2015 | 11:40

Колико је Срба и Хрвата нестало у ратним сукобима у Хрватској између 1991. и 1995. године? Хрвати кажу – 930 грађана хрватске националности, док је Срба знатно мање – 670. Наша страна не спори хрватске податке о несталим Хрватима, али тврди да је Срба далеко више – 1.868.

А ово размимоилажење у броју несталих настало је после недавне посете српског премијера Александра Вучића Загребу, где је присуствовао инаугурацији хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић. Председник Владе Србије је на питања новинара о несталима одговорио да је било више несталих Срба, што је био повод за реаговање хрватских званичника и медија.

„Вечерњи лист” објавио је изјаву Ивана Грујића, председника Комисије за заточене и нестале Владе Хрватске, како би се „више случајева решило када бисмо од Србије добили одговор на питање где су масовне гробнице премештене 1995”. Наводи и да се 930 Хрвата води као нестало у, како они кажу, „домовинском рату”, док је број Срба мањи – има их 670. На тај попис, како наводи лист, може се додати и 200 особа са српским држављанством које су нестале на хрватској територији.

„Политика” је покушала да ступи у контакт са Иваном Грујићем, али су нам у Одељењу односа са јавношћу хрватског Министарства правде Хрватске рекли да не желе да одговарају на питања. Додали су да су све што су имали – већ рекли медијима. Одакле ова размимоилажења у подацима о броју несталих питамо Вељка Одаловића, председника Комисије за нестала лица Владе Србије.

– Хрватска према нама има тражења за око 900 особа хрватске националности, а ми према њима – више него дупло – 1.868 – каже Одаловић.

 Према евиденцији Међународног комитета Црвеног крста, у овом тренутку постоји 2.131 нестала особа у Хрватској. Када се од тог броја изузму 404 особе чија је трагична судбина позната, али њихова тела нису пронађена, остаје 1.727 особа међу којима је, како тврде Хрвати, око 900 Хрвата.

– Међутим, заборављају да смо им ми 18. децембра 2013. дали списак са 742 имена Срба, чији су нестанак у Хрватској њихове породице пријавиле нама, Црвеном крсту Србије или неком од удружења, а нису били у евиденцији МКЦК. Такође, међу поменутим особама чија се судбина зна – 404 лица, највише је Срба, тако да се број несталих грађана српске националности на територији Хрватске пење на 1.868 особа – објашњава Одаловић.

Разлози због којих се имена несталих Срба са списка, које је наша Комисија за нестале дала хрватским колегама, не налазе у евиденцији МКЦК су разна: многи нису хтели да пријаве нестанак Црвеном крсту Хрватске и МКЦМ, каже Одаловић, али било је и породица чији нестанак није имао ко да пријави – јер су комплетно страдале.

– Много је оних који су, када су протерани из Хрватске, отишли у Аустралију, Канаду, више нико са њима нема контакт. Ми преко Интерпола и других међународних организација тражимо те људе и њихове сроднике да дају крв за ДНК анализу – објашњава Одаловић.

А ове анализе су неопходне, јер у мртвачници у Загребу и даље се чувају посмртни остаци око 900 људи чији идентитет ни после много година није утврђен.

– У ДНК анализама нема поклапања са до сада узетим узорцима оних који траже своје нестале – наводи председник Комисије за нестале.

Питамо га да ли је Србија испитала све захтеве хрватске стране?

– У Србији не постоји ниједна локација коју, на захтев хрватске стране, нисмо испитали као могуће место гробнице. На другој страни, ми имамо податке за више од 250 гробних места на хрватској територији, за које зна и хрватска страна, али она нису ексхумирана – тврди Одаловић.

Међу несталим Србима који постоје у евиденцији МКЦК је 387 наших држављана – пре свега војника. У прошлој години на територији Хрватске – у местима Турањ и Машићка Шаговина, као и на гробљу у Вуковару пронађена су тела четворице наших војника, која су у новембру прошле године предата породицама. Лане су пронађени и посмртни остаци још једног војника – који је био сахрањен као непознато лице на гробљу Лешће у Београду.

Према подацима „Веритаса”, које за наш лист наводи његов председник Саво Штрбац, на просторима хрватске територије нестао је 1.901 Србин.

– Од овог броја 69 одсто је било цивила, од чега 27 одсто жена. Хрвати су у марту месецу прошле године изашли са подацима да траже 865 лица, а Грујић је сада изнео податак да на подручју Хрватске има 1.600 несталих, од којих 930 Хрвата – истиче Штрбац уз напомену да је број несталих за више од хиљаду људи већи од онога који износи званични Загреб.

Шта су у Хагу замерили „Веритасу”

Заступници Хрватске су током главне јавне расправе пред Судом правде у марту прошле године, као један од битних доказа да Београд преувеличава када говори о страдању Срба, изнели неколико података којима су оспоравали веродостојност листе српских жртава коју је приложио „Веритас”. Тако су као пример навели податак по коме је Душан Королија погинуо 12. јуна 1995. године, а смртовница, како су рекли, доказује да је умро у априлу 2009. „Веритасови” подаци показивали су и да јеНикола Кресојевић нестао 5. августа 1995. године, а он је, према тврдњи хрватских адвоката, поднео захтев за издавање личне карте 10. јануара 2008. Заступници Загреба закључили су да је „број жртава које спомиње Србија грубо претеран”.

– На списковима са 7.035 имена жртава у рату пронашли су десет спорних имена и били су у праву. Али подаци до којих смо ми дошли били су плод наших истраживања, сарадње са породицама, војним јединицама, цивилном заштитом, хуманитарним и другим организацијама… Увек смо говорили да ти подаци нису потпуни ни коначни, да их дајемо на увид целом свету како бисмо их допунили или исправили. Али хрватска страна се окомила на наш списак, иако они имају далеко више грешака на својим списковима – објашњава Штрбац.

МКЦК не води евиденцију о етничкој припадности

У жељи да добијемо што прецизније податке о броју несталих и њиховој етничкој припадности.

– Не правимо поделу према етничкој припадности у нашим списковима, а статистику о несталима у вези са сукобима у Хрватској води и ажурира хрватски Црвени крст, а ми се руководимо њиховим извештајима. Најновији подаци када је реч о несталима у вези са сукобима у Хрватској датирају од 31. децембра 2014. и по тој евиденцији постоји 2.131 отворен случај – наводи за „Политику” Гордана Миленковић из Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК).

На наше питање како се онда хрватске власти позивају на податке Међународног комитета Црвеног крста када говоре о 900 несталих Хрвата, она одговара да власти и једне и друге земље воде рачуна које су етничке припадности људи који су нестали, али МКЦК сматра да је од етничке припадности много важнији хуманитарни аспект.

– Људи су нестали, а државе имају одговорност да породицама пронађу одговоре на питање шта се десило са њиховим члановима и да им омогуће да своје ближње ожале и сахране на достојанствен начин – истиче Гордана Миленковић.

Извор: Политика