Од славних дана остала само сјећања

За неке су то била "стара добра времена", а за неке "доба мрака", али сви се и након 31 године од Олимпијских игара у Сарајеву 1984. слажу да су то били дани поноса и славе, од којих су, нажалост, остала само сјећања.

Босна и Херцеговина 08.02.2015 | 19:45

Дванаест дана Сарајево је било у центру пажње свјетске јавности и испоставило се да ће ти дани, од 8. до 19. фебруара, бити најславнији дани града окруженог Јахорином, Требевићем, Бјелашницом и Игманом, олимпијским љепотицама које и даље памте спектакуларна олимпијска такмичења.

Ипак, зуб времена, рат и општа небрига учинили су своје па су од борилишта и спортских комплекса којима смо се дичили надуго и нашироко остале само сјене прошлог времена које дају наслутити да се ту некад одиграло нешто важно.

Боб стаза је постала већ отрцана прича. Истина, прошле године је Санкашки савез БиХ успио донекле неке њене дијелове довести у ред, али и даље је то далеко од оног сјаја из 1984. године.

"Санацијом бисмо апсолутно профитирали, јер бисмо без икаквих проблема ушли у календар такмичења свих свјетских купова у бобу, санкању и скелетону. Добили смо мишљење да је стазу могуће довести у функцију без прављена нове и рушења старе, а санација би коштала између 15 и 17 милиона швајцарских франака", казао је Сенад Омановић, предсједник Санкашког савеза БиХ, за Анадолију.

Слична је слика и олимпијских скакаоница на игманском Малом пољу, за чију обнову би требало око два и по милиона КМ. Залетишта на којима су легендарни Финац Мати Никенен и Нијемац Јенс Вајслог водили велике битке за златна одличја зјапе празна и без икакве сврхе. Нешто даље, на Великом пољу дио олимпијских стаза за нордијско трчање је обновљен. На њима је Никененова земљакиња Марија-Лиза Хамалаинен освојила чак три појединачна злата и постала једна од јунакиња и најљепших прича сарајевских игара.

Скијашке стазе на Јахорини и Бјелашници се уредно одржавају, жичаре су обновљене, али осим домаћих такмичарских трка, и у неколико наврата европских, дуго нису угостиле свјетску елиту. Ко зна и када ће?

Већ дуго траје сага у вези с обновом хотела "Игман", који је изграђена за потребе ЗОИ. Неколико покушаја приватизације, тоне документације и безуспјешни покушаји продаје девастираног објекта и земљишта је све што је учињено, али помака нема.

У најбољем стању је Олимпијска дворана "Хуан Антонио Самаран - Зетра", али захваљујући човјеку чије име носи и Међународном олимпијском комитету, граду Барселони и Европској унији, који су је у потпуности обновили и свечано отворили 1999. године.

Спортски културни центар "Скендерија" из године у годину је у све тежем стању. Прије тачно три године, у фебруару 2012, обрушио се кров изнад Ледене дворане и само пуком срећом нико није страдао. Овај податак довољно илуструје какав је однос према борилиштима Зимских олимпијских игара 1984.

Наду донекле буди намјера градова Сарајево и Источно Сарајево да 2017. године угосте Европски зимским омладински олимпијски фестивал младих (ЕWYОФ), који би донекле требало да врати дух олимпизма у ове крајеве.

"Како вријеме пролази, тако постајемо све свјеснији величине тог догађаја, који је одржан 1984. у Сарајеву. Не само његове спортске величине него и културне, политичке и економске. Олимпијске игре су оставиле огроман траг у историји бивше и садашње државе. Радујем се томе што се сада припремамо за Европски омладински олимпијски фестивал. То је велика прилика да се олимпијски дух поново врати и настави живјети у срцима Сарајлија", каже Един Нуманкадић, директор Музеја ЗОИ '84.

Градоначеници Иво Комшић (Сарајево) и Ненад Самарџија (Источно Сарајево) протеклих дана су промовисали ЕWYОФ 2017. и његову заставу, те на тај начин покушали грађанима приближити оно што их очекује за двије године. Наводно су иза пројекта стале све институције власти у земљи па се можемо надати да ће барем неки од олимпијских објеката бити обновљени како би угостили нове спортске нараштаје, али и подсјећали на славни фебруар 1984.

Јурек и бурек

Јуре Франко је постао јунак СФР Југославије тих зимских дана у бившој држави. Освојио је сребрну олимпијску медаљу у велеслалому, уједно прву за Југославију на ЗОИ. Нажалост, остао је и једини освајач медаље из селекције Југославије на ЗОИ '84. Сарајлије су велики успјех прославиле стиховима "Волимо Јурека више од бурека".

Вучко Чолић

Маскота ЗОИ '84 био је Вучко, чији је творац словеначки сликар Јоже Тробец. Ова маскота постала је заштитни знак игара у правом смислу тих ријечи. Симпатични вук са шалом око врата са симболом ЗОИ '84 и спортским реквизитима ушао је у срца свих Сарајлија. Намјера његовог творца била је да се људи приближе животињама и у томе је дефинитивно успио. Вучку је глас за ТВ џинглове посудио Здравко Чолић.

142,6 милиона америчких долара коштала је организација сарајевске олимпијаде, а половина прихода је остварена кроз продају ТВ права;
250.000 улазница продато је током Зимских олимпијских игра 1984, већи дио изван граница тадашње СФР Југославије;

Извор: Независне новине