Суд у Хагу: Нико није крив за геноцид

Међународни суд правде одбио је и тужбу Хрватске и противтужбу Србије за извршени геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995. године.

 

Регион 03.02.2015 | 22:38

Како је навео председник суда Петр Томка, ни Хрватска ни Србија нису успеле да докажу да је друга страна починила геноцид, па су одбијени и одштетни захтеви.

У образложењу одлука, Томка је навео да је било намере за насилно исељење обе групе са делова хрватске територије, али да крајњи циљ није било физичко уништење, што је потребно да би се дело квалификовало као геноцид.

Суд је утврдио да су ЈНА и српске снаге учиниле више дела против заштићене групе, али са намером да их "војно казне" или иселе.

"Суд одбија тужбу Хрватске. Хрватска није доказала да се ради о намери да се делимично или у целости униште Хрвати. Дела која садржавају ацтус реус геноцида нису почињена са специфичном намером потребном да би се дело квалификовало као геноцид", рекао је Томка.

Што се тиче српске контратужбе, Томка је навео да чак и да се докаже да је постојала намера хрватских лидера да се истера српско становништво са територије хрватске, нема доказа да је имала за циљ физичко уништење становништва.

"Због тога суд у потпуности одбацује тужбу Србије", рекао је Томка.

Пресуда МСП је коначна и обавезујућа за све чланице УН, државе су у обавези да по њој поступе и на њу нема жалби.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије донело је укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

За одбацивање хрватске тужбе гласало је 15 судија, а одлука о одбацивању контратужби донета је једногласно.

"Циљ српских јединица истеривање, не уништење"

Томка је навео и да МСП слаже са закључцима Хашког трибунала, у којима се наводи да је циљ српских јединица да се насилно истерају Хрвати са дела територије, али не и да се физички униште.

Суд је рекао да је на хрватској територији, у источној Славонији, Далмацији и Лици почињен "велики број убистава и злостављања" и то од стране ЈНА и српских снага, али и да Хрватска није успела да докаже да се ради о геноциду.

"ЈНА и српске снаге нису убиле хрватске војнике који су били заробљени. Помоћу поређења заробљених са коначним бројем жртава, можемо видети да ли су ЈНА и српске снаге хтеле да искористе прилику за уништавање групе. Закључујемо да Хрватска није успела да докаже да је искоришћена прилика да се униште припадници заштићене групе", рекао је Томка.

Нешто раније, Томка је навео и да Србија не може бити одговорна за дела почињена пре 27. априла 1992. године, због тога што је СРЈ тек тада постала чланица УН и потписница Конвенције УН о спречавању и кажњавању геноцида.

"Суд пре тог датума, Србију, као земљу која је накнадно постала потписница Конвенције, не може сматрати одговорном у смислу члана 9 Конвенције. Држава која је постала чланица потписница Конвенције не може се сматрати одговорном ретроактивно за геноцид по члану 9", навео је Томка.

Већ тада је пао део хрватске тужбе који се односи на ратне злочине почињене у Вуковару 1991. године.

Током изношења пресуде, наведено је и да су многа сведочења која је Хрватска изнела пред суд мањкава, као и да су бројни полицијски записници предати суду без потписа од стране лица која су давала изјаве.

"Чини се да су у неким сведочењима изјаве чак и препричане изјаве сведока", рекао је Томка.

О Милошевићу и Готовини

Суд је приметио да оптужба против Слободана Милошевића у Хашком трибуналу укључује тужбу за геноцид, али у делу оптужнице који се тиче БиХ, али не и у делу који се тиче територије Хрватске.

Томка је такође рекао да друге пресуде, као што је она хрватском генералу Анту Готовини, не могу имати пресудну тежину у овом случају.

"То што неко појединачно није осуђен није кључно, али може бити значајно", рекао је председник суда.

"Етничко чишћење не чини геноцид"

Иако је по мишљењу МСП контратужба Србије утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу, и упркос томе што је Хрватска потписница Конвенције постала 8. октобра 1991. године, па су дела почињена 1995. године, односно током "Олује", обухваћена Конвенцијом - контратужба Србије је такође одбијена.

"Наводи српске стране не доказују постојање специфичне намере која карактерише геноцид. Само етничко чишћење, не чини геноцид. Геноцид је намера да се физички истреби група људи, а не само да се протерају", навео је Томка.

Како је рекао, Суд у понашању хрватских власти за време и након операције "Олуја" не налази дела која би показивала намеру да се физички истреби српско становништво.

"Србија није чињенично доказала геноцид, али је доказала убијање цивила и малтретирања цивила. Када је реч о наводном убијању Срба у колонама, изнети докази нису довољни да би довели до таквог закључка", навео је Томка.

МСП је навео да Србија није изнела доказе који потврђују да је Хрватска неселективно гранатирала градове у Крајини.

Томка је навео да се то не може утврдити ни из Брионских транскрипта или сведочења пред Судом.

"Чак ако би се доказала намера присилног пресељавањ српског становништва из Крајине, то би била специфична намера геноцида само ако би довела до физичког истребљивања у целини те групе. Суд закључује да нису поднети докази који поткрепљују такава закључак. Чак и да је било намере да се истера српско становништво, нема доказа да је имала за циљ физичко уништење становништва", рекао је Томка.

Српски и хрватски министри правде Никола Селаковић и Орсат Миљенић, који су присуствовали изрицању пресуде, поручили су да ће обе земље поштовати одлуку МСП, "каква год да буде".

Крај процеса после 16 година
Изрицањем пресуде окончаће се процес који је 1999. покренуо Загреб, тужећи власти у Београду за геноцид које су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији.

Србија је одговорила десет година касније подносећи контратужбу за геноцид, који су, како тврди, хрватске снаге починиле над Србима из Книнске крајине, током и после операција Олуја, 1995 године.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида" зато што је "директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације".

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у августу 1995. у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу. Геноцид је, како се наводи у контратужби, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено делимично физичко уништење.