Нико не тражи Србе нестале током рата

У БиХ се још трага за 1.650 несталих Срба. Гдје су њихова тијела, да ли су ексхумирана, да ли су негдје премјештена или сакривена?

Босна и Херцеговина 02.02.2015 | 18:50

На ова питања нема одговора, а судећи према понашању и раду оних који су плаћени да се баве тим пословима, породице несталих никада неће сазнати шта се десило са њиховим најмилијим.

На састанку Организације породица несталих Сарајевско-романијске регије, затражено је да се у рјешавање овог проблема укључе све институције БиХ и Републике Српске, а да се одговорни за застој у процесу тражења и индентификовања казне.

У главном граду БиХ - олимпијском Сарајеву, у рату је нестао 821 Србин.

У питању су цивили одведени са кућног прага, ухапшени на улици, а неки су чак одведени из болнице "Кошево”. Двије деценије након рата још нису пронађена тијела 285 сарајевских Срба. Међу њима су отац и брат Милке Кокот, одведени у непознатом правцу почетком 1992.године из породичне куће у Бућа Потоку.

,,По овоме што сам данас чула, ми своје нестале нећемо наћи још за 100 година. Нико ништа не ради'', тврди Милка.

Процес тражења несталих Срба блокиран је 2008.године, када је тај посао преузео Институт за тражење несталих лица БиХ. На прсте једне руке могу се пребројати Срби који су од тада до данас пронађени. И нститут није био у стању, или није хтио да направи централну евиденцију несталих у БиХ.

Породице несталих инсистирају да се процес ексхумација и идентификација врати у надлежност ентитета. То је готово немогуће урадити, јер је та надлежност,2008. године пренесена на БиХ, а питање је и ко би сада у Српској радио на тим пословима, јер у Републичком центру за истраживање ратних злочина тражењем несталих баве се само два запослена. Породице несталих због тога од Владе Српске захтјевају реорганизацију Центра.

,,Од Требиња до Добоја нема истражиоца. Како мисле да траже нестале? По канцеларијама у Бањалуци? Скоро су примили десет нових радника. Ниједан није на терену и ниједан није дијете погинулог борца или несталог цивила'', истиче Мирко Вранић предсједник Организације породица несталих Сарајевско-романијске регије

Породице несталих сматрају и да се полититика умијешала у процес тражења несталих. У Институту главну ријеч води Амор Машовић, али се поставља питање шта раде представници Републике Српске у том Институту.

Политички утицај најприсутнији је у Суду и Тужилаштву БиХ. Поражавајући је податак да су у 80 одсто предмета ратних злочина осумњичени Срби, а да се предмети, у којима су жртве Срби, не процесуирају или истраге трају годинама без подизања оптужница.

Ипак, понижавајућа је чињеница да у тим институцијама раде и Срби из Републике Српске од којих неки годинама одуговлаче истрагу против, на пример, генерала Атфа Дудаковића.

,,Очигледно је да процес избора судија и тужилаца није дао резултате. Они не одговарају никоме осим Високом судском и тужилашком савјету, а они ништа не раде да их натјерају да буду објективнији'', истиче адвокат породица несталих Срба Милан Романић, не желећи да одговори на нашу констатацију да је предсједник Високог судског и тужилачког савјета Милан Тегелтија, Србин из Бањалуке.

Организација породица несталих затражила је од свих српских посланика у Представничком вијећу да подрже смјену Шефика Џаферовића, јер су ,кажу сигурни да је прикривао ратни злочин над Србима. За то је доказе предочио Мирсад Кебо којег је Организација прошле године тужила због прикривања злочина над Србима у Сарајеву, али је из Тужилаштва стигао одговор да Мирсад Кебо не зна ништа и да не постоји његова кривична одговорност.

Иако Тужилаштво БиХ тврди да Кебо, као ратни директор комуналног Предузећа није одговоран за сакривање тијела несталих Срба по сарајевским депонијама, Милка Кокот нада се да он можда ипак зна гдје су јој отац и брат.

,,Може нешто бар да претпостави ако не зна. Ако је у стању да добије податке о несталим Србима из Возуће, може нешто сазнати и о несталим Србима из Сарајева'', каже Милка.

Најпозванији да одговоре на питања породица несталих Срба, представници Правосуђа и Института БиХ, нису се појавили на састанку са породицама.

Да ли су високе плате у тим институцијама и привилегије,чак и онима из Републике Српске, важније од питања ексхумација, идентификација и процесуирања одговорних за злочине над Србима?

(БН ТВ)