БиХ на пола корака од грчког сценарија

Након што је из ММФ-а потврђено да због недовољног напретка у одређеним питањима у БиХ, Извршни одбор ММФ-а неће разматрати нову траншу кредита БиХ крајем јануара, економисти за БН ТВ оцјењују да неисплаћивање нове транше може изазвати озбиљне поремећаје у динамици буџетских исплата, јер је - без озбиљних резова у јавној потрошњи и смањења намета привреди - БиХ на пола корака од грчког сценарија.

Босна и Херцеговина 24.01.2015 | 21:47

Како сада ствари стоје, ММФ неће кредитирати БиХ са новом траншом у износу од 191,4 милиона КМ.

Један од услова био је формирање власти на свим нивоима.То није учињено, иако политичари жељно очекују новац ММФ-а – сагласни су економисти.

“Властима на свим нивоима власти прече су ситне игре, ко ће гдје, расподјела функција, подметање једним другима, тако да новца неће бити ни до краја фербуара”, каже економиста Дамир Миљевић.

“Транша од 190 милиона је велики износ који, ако не дође у року, а ја не очекујем, изазваће озбиљне поремећаје у динамици свих исплата које иду на терет буџета. Зато је најављена продаја 20 милиона КМ трезорских записа у РС, како би се обезбиједило вријеме, док не дође ММФ”, оцјењује економиста Зоран Павловић.

Упитно је да ли ће новац ММФ-а бити уплаћен и након формирања власти у БиХ, јер ММФ може сумњати да ли ће БиХ моћи да врати тај новац, сматра Павловић и упозорава на могућност других сценарија.

“Може да се деси, ако нам обуставе уплате, да нам понуде приватизацију нечега што још немамо приватизовано”, појашњава Павловић, док Миљевић указује да би ненаставак аранжмана са ММФ био сигнал за друге кредиторе да макну руке од БиХ.

“Очекујем да ће нужда да натјера политичаре у БиХ да процес формирања власти заврше до краја фебруара”, истиче Миљевић.

Можда је нужда утицала на предсједника Републике Српске Милорада Додика, који излаз за финансијске проблеме и дефиците у БиХ види у штампању двије милијарде КМ. За ПДП то је, како кажу, сулуда идеја.

Зато економисти препоручују оштре резове у јавној потрошњи и растерећење привреде од намета којих је, како тврде у Центрима цивилиних иницијатива, најмање 400 на свим нивоима у БиХ, а који годишње узму око милијарду марака.

“Крајње је вријеме да се озбиљни резови направе у привреди, да се драстично смањи потрошња на нивоу свих буџетких институција, да се размотри питање смањивања плата, јер је ово пола корака од грчког сецнарија”, поручује Павловић.

Он додаје да се у БиХ се мора створити пословни амбијент који ће бити основ за пуњење буџета, а истовремено на свим нивоима власти зауставити неконтролисани циклус задуживања и трошења.

(БН ТВ)