BiH na pola koraka od grčkog scenarija

Nakon što je iz MMF-a potvrđeno da zbog nedovoljnog napretka u određenim pitanjima u BiH, Izvršni odbor MMF-a neće razmatrati novu tranšu kredita BiH krajem januara, ekonomisti za BN TV ocjenjuju da neisplaćivanje nove tranše može izazvati ozbiljne poremećaje u dinamici budžetskih isplata, jer je - bez ozbiljnih rezova u javnoj potrošnji i smanjenja nameta privredi - BiH na pola koraka od grčkog scenarija.

Bosna i Hercegovina 24.01.2015 | 21:47

Kako sada stvari stoje, MMF neće kreditirati BiH sa novom tranšom u iznosu od 191,4 miliona KM.

Jedan od uslova bio je formiranje vlasti na svim nivoima.To nije učinjeno, iako političari željno očekuju novac MMF-a – saglasni su ekonomisti.

“Vlastima na svim nivoima vlasti preče su sitne igre, ko će gdje, raspodjela funkcija, podmetanje jednim drugima, tako da novca neće biti ni do kraja ferbuara”, kaže ekonomista Damir Miljević.

“Tranša od 190 miliona je veliki iznos koji, ako ne dođe u roku, a ja ne očekujem, izazvaće ozbiljne poremećaje u dinamici svih isplata koje idu na teret budžeta. Zato je najavljena prodaja 20 miliona KM trezorskih zapisa u RS, kako bi se obezbijedilo vrijeme, dok ne dođe MMF”, ocjenjuje ekonomista Zoran Pavlović.

Upitno je da li će novac MMF-a biti uplaćen i nakon formiranja vlasti u BiH, jer MMF može sumnjati da li će BiH moći da vrati taj novac, smatra Pavlović i upozorava na mogućnost drugih scenarija.

“Može da se desi, ako nam obustave uplate, da nam ponude privatizaciju nečega što još nemamo privatizovano”, pojašnjava Pavlović, dok Miljević ukazuje da bi nenastavak aranžmana sa MMF bio signal za druge kreditore da maknu ruke od BiH.

“Očekujem da će nužda da natjera političare u BiH da proces formiranja vlasti završe do kraja februara”, ističe Miljević.

Možda je nužda uticala na predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji izlaz za finansijske probleme i deficite u BiH vidi u štampanju dvije milijarde KM. Za PDP to je, kako kažu, suluda ideja.

Zato ekonomisti preporučuju oštre rezove u javnoj potrošnji i rasterećenje privrede od nameta kojih je, kako tvrde u Centrima civilinih inicijativa, najmanje 400 na svim nivoima u BiH, a koji godišnje uzmu oko milijardu maraka.

“Krajnje je vrijeme da se ozbiljni rezovi naprave u privredi, da se drastično smanji potrošnja na nivou svih budžetkih institucija, da se razmotri pitanje smanjivanja plata, jer je ovo pola koraka od grčkog secnarija”, poručuje Pavlović.

On dodaje da se u BiH se mora stvoriti poslovni ambijent koji će biti osnov za punjenje budžeta, a istovremeno na svim nivoima vlasti zaustaviti nekontrolisani ciklus zaduživanja i trošenja.

(BN TV)