Падавине покрећу нова клизишта?

Тло на простору Републике Српске и БиХ прилично је засићено водом, па нове веће падавине и отапање снијега могу проузроковати реактивирања старих и појаву нових клизишта, изјавио је директор Завода за геолошка истраживања РС Драган Митровић.

Босна и Херцеговина 21.01.2015 | 16:32

Митровић је рекао да је 60 до 80 одсто простора Републике Српске, посебно сјевероисточни и сјеверни дијелови Републике, подложно процесима клизања.

"Та подручја изграђена су од таквих седимената да су сама по себи подложна процесу развоја клизишта, а када дође још неки од агенаса као што су обимне падавине, онда се развијају клизишта или, у будућности, земљотреси", истакао је Митровић.

Он је подсјетио да је прошле године током мајских и августовских обимних падавина евидентиран велики број клизишта који су нанијели катастрофалне штете.

Према његовим ријечима, у том периоду на простору Лопара евидентирано је више од хиљаду клизишта, Угљевика више од 200, као и Зворника, као и на подручју општина Сребреница, Братунац и Шековићи, града Бањалука...

Напоменувши да та клизишта нису санирана због тешке економске ситуације, Митровић је објаснио да санирање не подразумијева само израду потпорног зида и дренаже, него и планско истраживање, као и да геолози и геотехничари предложе мјере трајне санације.

"Често, општине прибјегавају привременим и палијативним санацијама да би умириле локално становништво, а то не рјешава проблем", рекао је Митровић.

Он сматра да треба наћи системско рјешење, да се подржи приступ превентивног дјеловања кроз израду планске документације, геолошких карата осјетљивости, геохазарда и ризика клизишта.

Говорећи о превентивном дјеловању, Митровић је рекао да Република Српска има добру законску регулативу, али да је најбитније предузимање и поштивање геолошких и геомеханичких истраживања код просторног планирања.

"Неопходно је упознати терен у смислу изградње, носивости и стабилности. Треба уважавати геолошке и хидрогеолошке параметре код израде просторних планова. Струка мора да каже који су терени стабилни, условно стабилни, нестабилни и друго", нагласио је Митровић.

Он је изразио наду да ће Завод за геолошка истраживања ове године направити карту геохазарда Српске која ће бити употребљива за планирање, пројектовање, изградњу, те превенцију од клизишта.

"Када катастар клизишта ставимо у контекст геолошке грађе, геолошких карата, падавина, нагиба терена, хидрогеолошких карактеристика и сеизмогеолошких карактеристика добићемо карту геохазарда", објаснио је Митровић.