Стотине страних фиктивних фирми у Босни и Херцеговини

Отвореност БиХ према страним инвеститорима, уз све добре домете, ставила је законодавство у позицију да га је лако злоупотријебити, прије свега путем фиктивних фирми - упозорава директор Службе за послове са странцима у БиХ Драган Мектић.

Босна и Херцеговина 09.01.2015 | 10:15

БиХ је отворена за све стране држављане који долазе са добром намјером, а, прије свега, према страним инвеститорима који могу да обезбиједе радна мјеста за грађане.

"Али, либерални систем формирања фирми са оснивачким улогом од само 2.000 КМ једном броју странаца послужио је као основ за куповину и књижење имовине на фиктивним фирмама, каквих је више стотина", истиче Мектић у интервјуу Срни.

Он сматра да се не смије дозволити да странци на такав начин долазе до некретнина у БиХ и оцјењује да проблем захтијева измјене закона, али и активнији ангажман финансијских и пореских институција у БиХ.

"Захваљујући преданом раду инспектора за странце, постигнут је значајан напредак када је ријеч о поштивању имиграционих прописа у БиХ, а нарочито у смислу пријаве страних студената, радника те професионалних спортиста", наводи Мектић.

Он најављује да ће Служба за послове са странцима наставити праксу детаљних контрола када је ријеч о боравцима страних држављана.

"Свима који не буду поштивали прописе, односно буду затечени без регулисаног боравка, биће изрицани прекршајни налози па и мјере протјеривања у трајању од једне до пет година", прецизира Мектић.

Он сматра да је сувише времена потрошено на превентивно дјеловање те да су имиграциони прописи БиХ озбиљно схваћени тек након првог масовнијег изрицања мјера протјеривања.

"У наредном периоду услиједиће акције циљане ка раду страних држављана без радних дозвола у угоститељским објектима, а неће бити толерисано ни непоштивање законске обавезе угоститеља да пријаве боравак страних држављана" - упозорава Мектић за Срну.

Он наводи да је у 2014. години задржан тренд раста броја илегалних миграната са афро-азијског подручја захваћених сукобима. Њихова циљна дестинација није БиХ, јер они регион користе као транзит, па ово подручје представља брану на њиховом путу ка западној Европи.

Највећи број илегалних миграната у БиХ улази из правца Србије, што је и олакшавајућа околност, с обзиром да у таквим случајевима, захваљујући Споразуму о реадмисији та лица бивају у релативно кратком року враћене у Србију.

"За БиХ и земље региона највећи проблем представљају илегални мигранти који долазе преко територије ЕУ, конкретно Грчке. Ту настаје кружна миграција, јер ми најчешће те мигранте враћамо Србији, она даље Македонији, а Македонија Грчкој, која не жели да их прими.

Тако се дешава да иста лица у више наврата траже азил у земљама региона, а рјешавање тог питања нас све заједно кошта", указује Мектић и упозорава да ће, колико регион не успије да се избори са овим проблемом, простор Балкана постати искључиво проблем ЕУ.

"То би значило неконтролисан прилив илегалних миграната у ЕУ, што би Унију далеко више коштало него мјере које би спријечиле такав епилог", закључује у интевјуу Срни директор Службе за послове са странцима БиХ.

У БиХ више од 1.850 странаца има одобрен стални, а готово 10.000 привремени боравак. Најчешћи основ за одобрење привременог боравка је по основу брака с држављанином БиХ те по основу радне дозволе, спајања породице, школовања...

Највише привремених боравака одобрено је држављанима Србије - 2.110, затим Турске 1.283, Кине 1.095, Хрватске 990, Црне Горе 620, Македоније 550, Аустрије 351, Њемачке 348, Италије 202, Руске Федерације 190...

Стални боравак има највише држављана Хрватске и то 378, те Црне Горе 237, затим Македоније 206, Кине 179, Турске 159, Њемачке 110, Руске Федерације 67, Аустрије 51, Украјине 41, Србије 29, САД 29 и Словеније 27.

Извор: Срна