Семберска тајна: Откуд такав расадник врхунских спортиста?

Замислите кутак на Брдовитом Балкану где расту само фудбалери. Ма не фудбалери, само нападачи! Уствари, неморате га замишљати, он постоји, није фикција. У радијусу од само пет километара, у Семберији крај Бијељине, у неколико села одрасло је више врхунских фудбалера него у већини градова поменутог Балкана. Тај крај је толико плодоносан да чак и када се појави спортиста који није фудбалер, то буде ни мање ни више - Велимир Стјепановић.

Остали спортови 09.01.2015 | 00:00

Али кренимо редом. Пређете ли Дрину на путу ка Бијељини и обрете се у малом месту Батар за трен ће вам бити јасно да је ту одрастао и прве фудбалске кораке направио Лука Јовић, вундеркинд српског фудбала и Црвене звезде. Он је понос места и краја. Сви ће вас упутити ка кући у којој данас живи Лукин отац Милан. Он можда боље него сви може да вам исприча причу о овом крају у коме најбоље успевају фудбалери.

- Веома смо поносни на наше бисере. Где год да се окренете у било које суседно село да завирите наћи ћете породицу попут моје, која може да се похвали успешним спортистом. Само 1.000 метара од моје куће је кућа Сава Милошевића у селу Јања. То место је посебно чувено. Не само да је он ту јурио за лоптом, већ и чувена браћа Мусемић, Вахидин и Хусреф. Први је био легенда Сарајева, а други је стигао до Звезде. Само километар и по одавде али у другом правцу је место Главичица. Ту је одрастао још један Звездин центарфор Драган Мићић. Четири километра у супротном смеру је село Трнова у коме је породица Ристић чији син Михаило заједно са мојим Луком игра у Звезди. И на крају три километра од наше куће, а занимљиво само стотинак метара од Дрине је кућа Стјепановића у којој су данас бака и дека нашег великог пливача Велимира - каже Милан Јовић, отац Луке Јовића, за "24 сата".

Када се сва та имена наброје заиста звучи невероватно. Да ствар буде занимљивија све породице се познају.

- Сви смо веома добри. Са Савиним покојним братом сам се баш често дружио. Сада је тако са Ристићевом породицом коју сам упознао кроз мечеве наших клинаца у млађим селекцијама Звезде. Такође и са Вељиним деком смо пријатељи. Ишли смо лично да им честитамо када је Веља постао двоструки првак Европе. Саво је пуно помогао мом Луки. Добри смо пријатељи - прича Јовић.

Да је заиста тако, говори и чињеница да велико ривалство Звезде и Партизана не утиче на пријатељства настала кроз фудбал у овом лепом крају.

- Да се разумемо, овде 70 одсто становника навија за Звезду - кроз осмех прича Милан и наставља - Али, увек смо се лепо дружили. Сви смо желели да Саво добро игра ма у ком клубу да је био. Радовали смо се његовим успесима. Такође и он се радује Лукином напретку, подржава га. Ја идем на сваки Звездин меч у Београд због сина, а када идем на дерби некада повезем и навијаче Партизана. Ја на свој прозор ставим заставу Звезде, а они на свој заставу Партизана и тако путујемо. Цариници на Дрини се у чуду питају: "Па је л' стварно може тако?" А ја им одговарам: "Па видите да може. Пријатељство је ипак најважније" - објашњава Лукин отац.

Иако Веља Стјепановић није одрастао у овом крају, ту је долазио још као мали. Њега и Луку Јовића је у суштини повезало само то што су земљаци.

- Редовно се чују, дописују преко друштвених мрежа. Договорили су се да се види чим Веља дође у Београд. Заиста су постали добри пријатељи и веома ми је драго због тога. Лука иначе прати скоро све спортове и зна све играче. Од НБА, па све до пливања - објаснио је Милан Јовић.

И све то траје већ генерацијама. Дружење и фудбал. И то добар фудбал.

- Увек је ту неко да одржава спортску традицију, од Мусемића па до мог луке. И мислим да је цео крај па и сам град Бијељина поносан на наше бисере. Спорт нас је спојио на још један начин само да се потрудимо да наставимо успешну традицију - закључио је Милан Јовић.

Једини крај који може да се пореди са овим кутком Републике Српске је у Уб, који је такође веома близу. На Убу су стасали Драган Џајић, Дуле Савић, Немања Матић, Радисав Петровић и Ратко Чолић.