Semberska tajna: Otkud takav rasadnik vrhunskih sportista?

Zamislite kutak na Brdovitom Balkanu gde rastu samo fudbaleri. Ma ne fudbaleri, samo napadači! Ustvari, nemorate ga zamišljati, on postoji, nije fikcija. U radijusu od samo pet kilometara, u Semberiji kraj Bijeljine, u nekoliko sela odraslo je više vrhunskih fudbalera nego u većini gradova pomenutog Balkana. Taj kraj je toliko plodonosan da čak i kada se pojavi sportista koji nije fudbaler, to bude ni manje ni više - Velimir Stjepanović.

Ostali sportovi 09.01.2015 | 00:00

Ali krenimo redom. Pređete li Drinu na putu ka Bijeljini i obrete se u malom mestu Batar za tren će vam biti jasno da je tu odrastao i prve fudbalske korake napravio Luka Jović, vunderkind srpskog fudbala i Crvene zvezde. On je ponos mesta i kraja. Svi će vas uputiti ka kući u kojoj danas živi Lukin otac Milan. On možda bolje nego svi može da vam ispriča priču o ovom kraju u kome najbolje uspevaju fudbaleri.

- Veoma smo ponosni na naše bisere. Gde god da se okrenete u bilo koje susedno selo da zavirite naći ćete porodicu poput moje, koja može da se pohvali uspešnim sportistom. Samo 1.000 metara od moje kuće je kuća Sava Miloševića u selu Janja. To mesto je posebno čuveno. Ne samo da je on tu jurio za loptom, već i čuvena braća Musemić, Vahidin i Husref. Prvi je bio legenda Sarajeva, a drugi je stigao do Zvezde. Samo kilometar i po odavde ali u drugom pravcu je mesto Glavičica. Tu je odrastao još jedan Zvezdin centarfor Dragan Mićić. Četiri kilometra u suprotnom smeru je selo Trnova u kome je porodica Ristić čiji sin Mihailo zajedno sa mojim Lukom igra u Zvezdi. I na kraju tri kilometra od naše kuće, a zanimljivo samo stotinak metara od Drine je kuća Stjepanovića u kojoj su danas baka i deka našeg velikog plivača Velimira - kaže Milan Jović, otac Luke Jovića, za "24 sata".

Kada se sva ta imena nabroje zaista zvuči neverovatno. Da stvar bude zanimljivija sve porodice se poznaju.

- Svi smo veoma dobri. Sa Savinim pokojnim bratom sam se baš često družio. Sada je tako sa Ristićevom porodicom koju sam upoznao kroz mečeve naših klinaca u mlađim selekcijama Zvezde. Takođe i sa Veljinim dekom smo prijatelji. Išli smo lično da im čestitamo kada je Velja postao dvostruki prvak Evrope. Savo je puno pomogao mom Luki. Dobri smo prijatelji - priča Jović.

Da je zaista tako, govori i činjenica da veliko rivalstvo Zvezde i Partizana ne utiče na prijateljstva nastala kroz fudbal u ovom lepom kraju.

- Da se razumemo, ovde 70 odsto stanovnika navija za Zvezdu - kroz osmeh priča Milan i nastavlja - Ali, uvek smo se lepo družili. Svi smo želeli da Savo dobro igra ma u kom klubu da je bio. Radovali smo se njegovim uspesima. Takođe i on se raduje Lukinom napretku, podržava ga. Ja idem na svaki Zvezdin meč u Beograd zbog sina, a kada idem na derbi nekada povezem i navijače Partizana. Ja na svoj prozor stavim zastavu Zvezde, a oni na svoj zastavu Partizana i tako putujemo. Carinici na Drini se u čudu pitaju: "Pa je l' stvarno može tako?" A ja im odgovaram: "Pa vidite da može. Prijateljstvo je ipak najvažnije" - objašnjava Lukin otac.

Iako Velja Stjepanović nije odrastao u ovom kraju, tu je dolazio još kao mali. Njega i Luku Jovića je u suštini povezalo samo to što su zemljaci.

- Redovno se čuju, dopisuju preko društvenih mreža. Dogovorili su se da se vidi čim Velja dođe u Beograd. Zaista su postali dobri prijatelji i veoma mi je drago zbog toga. Luka inače prati skoro sve sportove i zna sve igrače. Od NBA, pa sve do plivanja - objasnio je Milan Jović.

I sve to traje već generacijama. Druženje i fudbal. I to dobar fudbal.

- Uvek je tu neko da održava sportsku tradiciju, od Musemića pa do mog luke. I mislim da je ceo kraj pa i sam grad Bijeljina ponosan na naše bisere. Sport nas je spojio na još jedan način samo da se potrudimo da nastavimo uspešnu tradiciju - zaključio je Milan Jović.

Jedini kraj koji može da se poredi sa ovim kutkom Republike Srpske je u Ub, koji je takođe veoma blizu. Na Ubu su stasali Dragan Džajić, Dule Savić, Nemanja Matić, Radisav Petrović i Ratko Čolić.