Како заштити особе које пријављују корупцију у БиХ

 Парламентарна комисија за борбу против корупције наставља саслушања  везана за корупцију у Управи за индиректно опорезивање БиХ. Од АПИК-а, Агенције за превенцију корупције и кординацију борбе против корупције,  данас су затражили  да члановима Самосталног синдиката Управе додијели статус заштићених пријављивача корупције.

Комисија за борбу против корупције сматра да предсједник Самосталног синдиката Управе за индирекно опорезивање БиХ Предраг Јелача, радник Управе Драгослав Стјепановић,  који је по властитом свједочењу претрпио физички напад, те инспекторица у сектору пореза Ниџар Миџић која је, како тврди изложена мобингу, морају добити заштиту.

Захтјев је упућен АПИК-у прије мјесец дана али одговора нема.

"Сви који желе да буду заштићени морају доћи лично у агенцију са документацијом за коју сматрају да доказује корупцију", појашњава замјеник директора АПИК-а Раде Ристовић и додаје да ће Агенција запримити документацију а Колегиј ће одлучити да ли лица испуњавају услове да добију статус заштићеног пријављивача корупције.

Владица Бабић, помоћник директора АПИК-а, подсејћа да Закон дефинише да се лицу које једном добије статус заштићеног пријављивача корупције тај статус не може укинути и то, по њему представља проблем.

"Имамо особе које су добиле заштићени статус а онда се хвале како им сада нико не може ништа и тако праве још већу штету", тврди Бабић.

"Чланови Самосталног синдиката Управе за индиректно опорезивање свједочили су пред Парламентарном комисијом о огромном криминалу у Управи'', подсјећа члан Комисије Ненад Грковић и истиче да се ти људи морају  заштитити од мобинга, дисциплинских поступака па чак и физичких насртаја од стране оних које оптужују за криминал у Управи.

"Нећеwмо одустати од тих људи. Ако неуспијемо да их заштитимо онда се постављају питања оправданости постојања и ове Комисије али и Агенције'', поручује Грковић.

Како се БиХ, која носи неславну титулу једне од најкорумиранијих земаља свијета, односи према борби против корупције свједочи податак да је на адресу АПИК-а  ранијих година дошло 18 пријава које се односе на Управу за индиректно опорезивање. 16 је прослијеђено Тужилаштву, али шта се даље десило са тим пријавама нико не зна.

О озбиљности Институција БиХ да се ухвате у коштац са криминалном и корупцијом говори и податак да АПИК, Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, годинама нема директора јер, страначки прваци не могу да се договоре кога ће смјестити у ту фотељу.

(БН) Фото: БН