Како се заштитити од прехладе и грипа

Правилна исхрана и дозирана физичка активност су прави рецепт у очувању здравља током зимских месеци. Недостатак сна, дугорочно физичко, психичко и емотивно исцрпљивање, знатно оштећује одбрамбене снаге организма.

Здравље 02.01.2015 | 19:10

Болови у мишићима, главобоља, отежано дисање, повишена температура, суви или кашаљ са секретом, најчешћи су симптоми прехладе, односно грипа. Обично све почиње изненадним цурењем носа, болом у грлу и малаксалошћу, што је знак да организам из пуног здравља прелази у стање болести. Појави ових респираторних инфекција посебно погодују варљиви временски услови, са наизменичним смењивањем сунца и мраза. Да ли и на који начин прехлада и грип могу да се избегну, објашњаваимунолог професор др Данило Војводић из Института за медицинска истраживања Војномедицинске академије:

- Да ли ће се неко разболети од респираторних инфекција или не, зависи од имунитета, односно отпорности организма. Имунитет има кључну важност не само локално у плућима, већ и у целом организму. Важан је чак и када до инфекције дође, јер има циљ да је ограничи, не допусти прекомерно оштећење ткива, а уз помоћ медицинске терапије омогући излечење. Осим тога, одбрамбене снаге памте узрочника инфекције, за који су у неком новом налету потпуно спремне да се одбране. Међутим, имунитет није само важан у спречавању респираторних инфекција, већ и у свакодневној борби организма са свим патогеним узрочницима који доспевају у гастроинтестинални и урогенитални тракт на разне начине.

* Може ли имунитет да се ојача и тако избегне прехлада и грип?

- Добра ствар код имуног система је да му није потребна наша интервенција како би он беспрекорно обављао заштитне функције. Битно је да га неким лошим поступцима не ометамо. Здраве особе, довољно физички активне, умерене у уносу хране, адекватно хидриране, дисциплиноване у погледу сопственог рада и одмора, биће отпорне на различите врсте инфекција, без обзира на то да ли је реч о прехлади или некој другој врсти инфекције. Међутим, потпуно је другачија прича са здравствено угроженим особама, децом и младима у колективима, као што су школе, где постоји могућност експлозивног, епидемијског ширења инфекције. Старије особе, као и особе изложене психофизичким напорима, такође су пријемчивије за инфекције овог типа.

* Да ли на опадање имунитета утичу непроспаване ноћи у континуитету, стрес, потискивање емоција?

- Било какво исцрпљивање, физичко, психичко, емотивно, а нарочито ако траје дуго, знатно оштећује наше одбрамбене снаге, односно делује имуносупресивно. Заправо, имунски систем је врло комплексно повезан са нервним и ендокриним системом. Преко бројних посредника, они свакодневно комуницирају, међусобно регулишући рад. Стрес различитих врста, примера ради, узрокоје брзе одговоре неуроендокриног система, који се потом одражава на измену функција имунског одговора. Уколико спутавање физиолошких улога имунског система потраје довољно дуго, отвара се могућност за инфекције разних врста и губитак контроле над умножавањем непожељних ћелија као што су, рецимо, малигне.

* А исхрана и физичка неактивност?

- И уношење прекомерних количина хране, најчешће заједно са алкохолним пићима, представља претеривање које разорно утиче на одбрамбене механизме. Посебан проблем представља гојазност, зато што се масно ткиво у организму понаша као врло специфичан орган, који сопственим медијаторима изразито мења функцију имунских ћелија. Овако измењене имунске ћелије постају неефикасне у судару са узрочницима инфекцфије, а истовремено делују штетно и на унутрашњост крвних судова. Физичка неактивност генерално представља велики здравствени проблем. Са аспекта имуног система, доказано је да свакодневна, умерена физичка активност доприноси да скелетни мишићи током рада производе огроман број хормона и медијатора који благотворно регулишу рад нашег имунског система. Заправо, много ефикасније него што је могуће то урадити медицинском терапијом. Наравно, нико не мора да буде олимпијски шампион, дневно проводи сате у теретани или трчи по 20 километара. Довољно је пола сата интензивног хода дневно. Тиме сте за ваш имуни систем урадили бар део онога што он сваке секунде чини за вас.

* Колико је препоручљиво узимати витамине и друге суплементе и да ли су они одговарајућа замена за природне намирнице?

- Препорука о узимању витамина не може се генерализовати. Мишљење стручњака је да здравим особама са уравнотеженом исхраном, богатом витаминима и минералима, суплементи у принципу нису потребни. С друге стране, особе које имају било какве мањкавости у свакодневној исхрани, требало би да додају витаминске препарате. То могу бити и здраве особе, али уколико живе специфичним стилом живота, хронични или малигни болесници, као и људи који из неког разлога нису у стању да исхраном унесу довољно витамина и минерала. Имајте на уму да је употребљивост вредних састојака из природних извора неупоредиво већа од процента искористљивости витамина и минерала у виду суплемената. Дакле, витамински суплементи не могу бити потпуна замена за природне намирнице, већ њихова допуна у специфичним здравственим ситуацијама.

ЕФИКАСНИ САВЕТИ

* Избегавање загађених и задимљених простора, боравка у гужвама на малом простору, прилично је поуздан начин да останете здрави. Али, ако вас упркос свему прехлада сустинге, постоје начини за њено превладавање.

* Код прехладе је, пре свега, погрешно претерано утопљавање. Ако вас тресе повишена температура, не би требало да носите сувише одеће, покривате се ћебетом и пијете врео чај, јер ће вам температура још више нарасти. Али зато, по могућству треба отворити прозор неколико минута, обући нешто памучно и попити хладну лимунаду.

* Ако тек мало кашљете и кијате, не значи да треба одмах да се "прикујете" за кревет. Потпуно мировање омогућава да се у бронхијама и плућима лакше нагомилава слуз, што пре може довести до бронхитиса и упале плућа. Да се то не би догодило, довољна је шетња по кући.

* Пожељно је избегавати тешку и масну храну, јер она током варења одузима снагу организму. С обзиром на то да вирус грипа не воли газирану средину, лекари препоручују узимање минералне воде са лимуном, која је истовремено савршени чистач лекова из јетре.

ШТА БИ ТРЕБАЛО ЈЕСТИ
Познато је да у зимским месецима за јачање имунитета треба јести кисео купус. Он поред цитамина Ц садржи и индоле, за које је доказано да имају антиканцерогено дејство. Такође, свакодневно узимање јогурта јача имуни систем и спречава појаву болести. Посебно су добри јогурти са живим културама пробиотиских бактерија - "добрих бактерија" које насељавају црева. Бели лук садржи антиоксидансе, антибактеријске и антивирусне компоненте. Користан је код различитих врста инфекција, јер помаже имуном систему да надвлада нападаче. Поред паприке, која је један од најбољих извора витамина Ц, препоручују се и пшеничне клице. Богате су цинком, антиоксидансима и Б витаминима као и осталим битним витаминима и минералима.

Извор: Новости