Котуровић: Чудна је та неизвјесност у затвору

Нисам осетио, ни видео, физичка насиља. У тамници, где су лоши услови, нисма боравио. Можда ћу да тужим Македонију, каже бивши прослављени кошаркаш Србије.

Србија 26.12.2014 | 21:43

Дејан Котуровић коначно је у Београду, после три месеца у македонском затвору. Помало нарушеног здравља, због лоших услова у притворској јединици "Ђевђелија", потом и "Идризову". Али, расположен, сталожен.

Бивши југословенски репрезентативац, сувласник светског кошаркашког злата из Индијанаполиса, прича о свему што је преживео. Осуђен је јер је, како су македонске власти саопштиле, "поседовао илегални, украдени ауто и фалсификоване саобраћајне документе", због чега су готово сви медији на простору бивше СФРЈ "потрчали" да га "етикетирају" пре пресуде, свесно заборављајући да у "балканском вилајету" може готово свакоме ко је куповао половни аутомобил да се деси сличан проблем.

* Како се данас осећате после тешког искуства и дана проведених у затвору у Ђевђелији?

- Само нека је прошло, чудна је и нимало привлачна та неизвесност и немоћ у затвору. Мада је срамота да се жалим јер су неки људи које сам тамо срео, осуђени на две, па и на десетак година казне, а у "Идризову" и на доживотну робију. А притом су невини, како се да сазнати од, рекао бих, упућених извора.

* Како су се понашали према вама у тамници?

- Тамницу срећом нисам посећивао. То је пре ћелија, соба "3 са 3". Веома су лоши услови, имате цимера и под кључем сте, две шетњице дневно са остатком од још неколико притвореника. Имао сам сасвим регуларан третман и однос са свима. Командири или чувари су фактички на услузи притвореницима, с тим да то и није баш неки врхунски сервис (шалим се). Углавном, ако је притвореник нормалан човек и не прави проблеме, онда су и чувари такви према њему. Нисам осетио, ни видео, физичка насиља. Деси се понеки галамџија или неиспуњени лик који ради ту такорећи по казни, али има и веселих типова. Нисам ни очекивао никакве уступке, мада их је и понекад било, али то су само ситнице које тамо ипак значе.

* Да ли сте имали подршку кошаркаша, бивших саиграча и да ли вас је неко од спортиста обилазио док сте били иза решетака?

- Челници једне наше велике организације су били колико-толико упућени шта ми се десило и активирали су се око помоћи, као и још неколико људи за које сам могао некако да сазнам да су у току и да ми помажу колико могу. Али, ја сам био изолован од света да бих знао колико њих шта мисли или ради по питању мог избављења, или подршке. У притвору је могућа посета само фамилије или адвоката, тако да нико од спортиста није долазио, а питање је да ли би неко дошао и да га пусте. Ипак је то иностранство, приличан пут од Београда, рецимо.

* Да ли је с вама, можда, контактирао неко од македонских спортиста?

- Контакт није могућ генерално. Мада, искрено, баш и нисам имао силне поруке од ма којих спортиста, или било кога преко канцеларијске службе притвора. Али ко ће знати коме се треба обратити у таквим ситуацијама, макар само и због поздрава и подршке. Хвала онима који су ми се бар јавили, писали писма, али ипак то није установа за примање жеља и поздрава, па их нисам ни очекивао. С друге стране, могуће да људи имају и предрасуде према затвору и затвореницима, самим тим и према мени у том периоду.

* Како је уопште дошло до тога да вас Македонци приведу и осуде?

- При повратку са мора из Грчке приведен сам на македонској граници због поседовања илегалног, краденог аута и фалсификованог саобраћајног документа. Надао сам се, прве ноћи у полицијском притвору, да је посреди грешка, јер сам са истим колима неколико пута био и у западној Европи, такође и у Македонији. При Интерполовој провери испоставило се да је другачије. Мада, тек касније, у затворском притвору "Ђевђелија", па и у затвору "Идризово", уверио сам се на примерима других да се дешавају грешке и обимне манипулације и претеране казне њиховог правосуђа. Због тога ни данас нисам сигуран да је моје возило било заиста илегално, јер по ономе што ја знам, коначни видни бројеви шасије и саобраћајне дозволе су били исти (а не различити, као што наводе у судском извештају), иначе не бих ни ушао у посед тог аута.

* Шта се догодило са спорним џипом?

- Можда га сад вози неки македонски државни чиновник, или функционер, као рецимо што њихова бивша премијерка вози украдени ауто од Дејвида Бекама, који су запленили. А можда су га ставили на тендер, тако то иде ваљда. Углавном, одузет ми је.

* Шта сада радите и какви су вам планови?

- Лечим се се од прехладе као последице пада имунитета због лоших затворских услова, вероватно и одређене дозе стреса. Немам планова за будућност, радије бих да живим сада и надам се да то постижем полако и сигурно. Можда ћу евентуално да тужим Македонију, али македонском народу не замерам, наравно.

* Да ли планирате поново кроз Македонију својим аутомобилом?

- Па немам сад ауто, иначе врло радо, што да не, али годину дана ћу Македонију моћи једино да прелећем, јер је изречена једногодишња забрана уласка.

Извор: Вечерње новости