Koturović: Čudna je ta neizvjesnost u zatvoru

Nisam osetio, ni video, fizička nasilja. U tamnici, gde su loši uslovi, nisma boravio. Možda ću da tužim Makedoniju, kaže bivši proslavljeni košarkaš Srbije.

Srbija 26.12.2014 | 21:43

Dejan Koturović konačno je u Beogradu, posle tri meseca u makedonskom zatvoru. Pomalo narušenog zdravlja, zbog loših uslova u pritvorskoj jedinici "Đevđelija", potom i "Idrizovu". Ali, raspoložen, staložen.

Bivši jugoslovenski reprezentativac, suvlasnik svetskog košarkaškog zlata iz Indijanapolisa, priča o svemu što je preživeo. Osuđen je jer je, kako su makedonske vlasti saopštile, "posedovao ilegalni, ukradeni auto i falsifikovane saobraćajne dokumente", zbog čega su gotovo svi mediji na prostoru bivše SFRJ "potrčali" da ga "etiketiraju" pre presude, svesno zaboravljajući da u "balkanskom vilajetu" može gotovo svakome ko je kupovao polovni automobil da se desi sličan problem.

* Kako se danas osećate posle teškog iskustva i dana provedenih u zatvoru u Đevđeliji?

- Samo neka je prošlo, čudna je i nimalo privlačna ta neizvesnost i nemoć u zatvoru. Mada je sramota da se žalim jer su neki ljudi koje sam tamo sreo, osuđeni na dve, pa i na desetak godina kazne, a u "Idrizovu" i na doživotnu robiju. A pritom su nevini, kako se da saznati od, rekao bih, upućenih izvora.

* Kako su se ponašali prema vama u tamnici?

- Tamnicu srećom nisam posećivao. To je pre ćelija, soba "3 sa 3". Veoma su loši uslovi, imate cimera i pod ključem ste, dve šetnjice dnevno sa ostatkom od još nekoliko pritvorenika. Imao sam sasvim regularan tretman i odnos sa svima. Komandiri ili čuvari su faktički na usluzi pritvorenicima, s tim da to i nije baš neki vrhunski servis (šalim se). Uglavnom, ako je pritvorenik normalan čovek i ne pravi probleme, onda su i čuvari takvi prema njemu. Nisam osetio, ni video, fizička nasilja. Desi se poneki galamdžija ili neispunjeni lik koji radi tu takoreći po kazni, ali ima i veselih tipova. Nisam ni očekivao nikakve ustupke, mada ih je i ponekad bilo, ali to su samo sitnice koje tamo ipak znače.

* Da li ste imali podršku košarkaša, bivših saigrača i da li vas je neko od sportista obilazio dok ste bili iza rešetaka?

- Čelnici jedne naše velike organizacije su bili koliko-toliko upućeni šta mi se desilo i aktivirali su se oko pomoći, kao i još nekoliko ljudi za koje sam mogao nekako da saznam da su u toku i da mi pomažu koliko mogu. Ali, ja sam bio izolovan od sveta da bih znao koliko njih šta misli ili radi po pitanju mog izbavljenja, ili podrške. U pritvoru je moguća poseta samo familije ili advokata, tako da niko od sportista nije dolazio, a pitanje je da li bi neko došao i da ga puste. Ipak je to inostranstvo, priličan put od Beograda, recimo.

* Da li je s vama, možda, kontaktirao neko od makedonskih sportista?

- Kontakt nije moguć generalno. Mada, iskreno, baš i nisam imao silne poruke od ma kojih sportista, ili bilo koga preko kancelarijske službe pritvora. Ali ko će znati kome se treba obratiti u takvim situacijama, makar samo i zbog pozdrava i podrške. Hvala onima koji su mi se bar javili, pisali pisma, ali ipak to nije ustanova za primanje želja i pozdrava, pa ih nisam ni očekivao. S druge strane, moguće da ljudi imaju i predrasude prema zatvoru i zatvorenicima, samim tim i prema meni u tom periodu.

* Kako je uopšte došlo do toga da vas Makedonci privedu i osude?

- Pri povratku sa mora iz Grčke priveden sam na makedonskoj granici zbog posedovanja ilegalnog, kradenog auta i falsifikovanog saobraćajnog dokumenta. Nadao sam se, prve noći u policijskom pritvoru, da je posredi greška, jer sam sa istim kolima nekoliko puta bio i u zapadnoj Evropi, takođe i u Makedoniji. Pri Interpolovoj proveri ispostavilo se da je drugačije. Mada, tek kasnije, u zatvorskom pritvoru "Đevđelija", pa i u zatvoru "Idrizovo", uverio sam se na primerima drugih da se dešavaju greške i obimne manipulacije i preterane kazne njihovog pravosuđa. Zbog toga ni danas nisam siguran da je moje vozilo bilo zaista ilegalno, jer po onome što ja znam, konačni vidni brojevi šasije i saobraćajne dozvole su bili isti (a ne različiti, kao što navode u sudskom izveštaju), inače ne bih ni ušao u posed tog auta.

* Šta se dogodilo sa spornim džipom?

- Možda ga sad vozi neki makedonski državni činovnik, ili funkcioner, kao recimo što njihova bivša premijerka vozi ukradeni auto od Dejvida Bekama, koji su zaplenili. A možda su ga stavili na tender, tako to ide valjda. Uglavnom, oduzet mi je.

* Šta sada radite i kakvi su vam planovi?

- Lečim se se od prehlade kao posledice pada imuniteta zbog loših zatvorskih uslova, verovatno i određene doze stresa. Nemam planova za budućnost, radije bih da živim sada i nadam se da to postižem polako i sigurno. Možda ću eventualno da tužim Makedoniju, ali makedonskom narodu ne zameram, naravno.

* Da li planirate ponovo kroz Makedoniju svojim automobilom?

- Pa nemam sad auto, inače vrlo rado, što da ne, ali godinu dana ću Makedoniju moći jedino da prelećem, jer je izrečena jednogodišnja zabrana ulaska.

Izvor: Večernje novosti