“Само још једном да загрлим сина”

Стално га сањам, а ужелео сам се да га, стварно, загрлим. Да опет водимо наше дуге разговоре.

Великан српског и југословенског филма Бата Живоновић, о којем брине његова супруга Лула, све што жели јесте да загли сина.

Питамо на крају Бату Живојиновића који је, може неко да помисли, све своје жеље испунио - шта би још у животу пожелео. А он, у препознатљивом стилу шерета, обожаваног од свеукупног народа бивше земље Југе, али и народа Кине, одговорио је овако: "Шта? Ви то мислите да ме нећете имати када да питате за новогодишње жеље...Онда је лице прелила сета. Заћутао је. Емоција, која је готово била опипљива, пренела се на све. - Шта бих пожелео?", као да је упитао самог себе.

"Највећа ми је жеља да се опет видим са сином. Стално га сањам, а ужелео сам се да га, стварно, загрлим. Да опет водимо наше дуге разговоре. Да једноставно буде поред мене. Јако смо везани. За последњих осам година, видео сам га два пута, на само пар дана. Пре тога су га држали шест месеци у Новом Саду. Мислим, неправедно. Причао сам о томе тамо где је надлежни то требало да чују, да понављам? Не! Срећом, са ћерком Јеленом се чешће виђам. Унуци обожавају да дођу у Београд. Али нису само везани за Београд, већ и за Кораћицу, дедин завичај", рекао је Бата.

"Жао ми је. Заиста нисам могао да се сретнем са кинеским премијером. Уосталом, нека кинеском народу остане успомена на Валтера, онаква каква је у њиховом сећању. Али сам му, одмах када је стигао, преко кинеске амбасаде у Београду упутио телеграм добродошлице.

Супруга славног глумца, Лула Живојиновић, на ово додаје да је протокол, током посете премијера Кине, понудио да по легенду глумишта, нашег и светског, пошаље ауто, како би и он био део велике свечаности поводом отварања Пупиновог моста. Или, барем, само да се сретну.

"Не, ми немамо никакав комплекс од тога што би Бату сви сликали у колицима. Превагнуо је страх да би се Батино здравље, од превеликих емоција и напора, додатно погоршало. Велимир Бата Живојиновић, док слуша шта Лула говори, каже нам: "Лула ме чувала свих ових година. И чува ме. Даноноћно нада мном бди. Над мојим здрављем. Без ње... Одавно ме не би било. Уз њу су и помажу јој и Лепа Илић, медицинска сестра. Обе су сваког дана уз мене. Ту су, у сваком тренутку кад затреба, др Ранко Тодоровић, Наташа Вукићевић, а последњих месеци и Ђорђе Радак и његови лекари. Боре се, боримо се заједно.