Представљамо живописног газду Вигана - Дејва Вилана!

Вилан је један од најживописнијих ликова у енглеском фудбалу, чија животна прича завређује пажњу неког осебујног сценаристе.

Фудбал 29.11.2014 | 17:30

У Чемпионшипу, тамо где и даље живи стари енглески фудбал, ипак је најбоља журка. Схвата то ових седмица на мало тежи начин и Славиша Јокановић, чији је Вотфорд упао у серију лоших резултата, па је рука газде Поца махинално кренула према дугмету које отвара ону рупу у поду. И схвата то, на мало лепши начин, Стив Мекларен, чији Дерби Каунти изгледа као најозбиљнији кандидат за Премијер лигу...

Али ништа није звекнуло као матори Дејв Вилан, газда Вигана, и његово контроверзно довођење Малкија Макаја, бившег менаџера Кардифа, који је прошле године добио отказ од газде Винсента Тана након што су на видело изашли СМС-ови хомофобичне, расистичке, сексистичке и сваке друге -ичке садржине.

А онда је Вилан, на своју и Малкијеву жалост, одлучио да га брани. И све је отишло дођавола.

Вилан је један од најживописнијих ликова у енглеском фудбалу, чија животна прича завређује пажњу неког осебујног сценаристе. Био је перспективни фудбалер Блекберна када је тај тим 1960. играо финале купа против моћног Вулверхемптона. Вулвси су повели поткрај првог полувремена, а остало је таман довољно секунди да крило Норман Дили налети на Вилана и сломи му ногу. Измена није било, Роверси су наставили са десет играча, Вулверхемптон је добио меч са 3:0, а Вилан никада више није заиграо професионални фудбал...

Пет и кусур деценија касније Дејв Вилан, успешни бизнисмен, као власник Вигана, клуба који је осам година раније био петолигаш, изводи свој тим на онај исти, само скроз другачији Вембли, на финале оног истог, само скроз другачијег ФА купа.

Аутсајдер Виган, са сјајним Робертом Мартинезом на клупи, чини немогуће. Док судија показује да ће се играти још три минута надокнаде времена, док навијачи Ситија преврћу очима што Манчинијеви изабраници не могу да сломе упорне играче из градића надомак Манчестера, Шон Малони изводи корнер, а измена Бен Вотсон улеће и лопта пролази иза Харта.

Круг је затворен, Вилан је добио своје прочишћење и био би главни јунак, и о том би се финалу и данас више причало него о испадању Атлетика те исте сезоне...

...Само да газда Дејв није задрти тачериста, који је тражио да се минутом ћутања ода почаст бившој премијерки, само да није торијевац који никако не може да се отресе својих предрасуда и који се надао да ће његова отворена подршка конзервативцима у некада рударском граду бити награђена титулом сера.

Своје право лице, на очај политички коректног дела енглеске јавности, Вилан ће показати и ове сезоне, прво када, не хајући за оптужбе, понуди сламку спаса Макају, а потом када изађе пред новинаре да објасни своју одлуку.

За СМС у којем је Макај назвао власника Кардифа „жутаћем“, Вилан је рекао да не види у чему је проблем, јер зар Азијати не зову себе жутаћима? За СМС у којем је Макај причао о похлепном фудбалском агенту који је Јевреј, Вилан је одговорио да „Јевреји јуре новац више него ми остали“. За СМС у којем је Макај коментарисао долазак Корејца Кима у Кардиф речима да „ваљда има довољно паса у граду да га нахранимо“, није имао никакав коментар...

Реакција је била хитра и панична као што се само да претпоставити. Главни спонзор Вигана повукао је своју рекламу с дреса клуба, а на Дејва се Вилана обрушила читава камара бранилаца људских права. Био је под огромним притиском да оде из фудбала, али Маргарет, зна добро Дејв, то не би тако урадила.

Остао је сам, непоколебљив, промрмљао неко извињење на Би-Би-Сију, а потом наставио да тера по своме, човек који је и даље убеђен да „жутаћ“ није никаква увреда, човек који је чекао пола века да испуни свој сан.

У Чемпионшипу је ипак најбоља журка...