Како је Антић склапао шампионски Атлетико?

Српски тренер се присећа како је одбио финансијски исплативије понуде и освојио дуплу круну с Јорганџијама.

Фудбал 18.11.2014 | 21:45

Атлетико Мадрид из прошле сезоне је направио сензацију освајањем Примере, а круна првака Европе му је измакла у последњим секундима финала с Реалом. Ипак, сећања у Шпанији на претходну велику Атлетикову генерацију не бледе. Реч је о тиму који је у сезони 1995/1996 освојио дуплу круну под командном палицом Радомира Антића. Српски стручњак и даље ужива огромно поштовање на Пиринејима, па не чуди што Антића и даље питају о том тиму који је померио границе у шпанском фудбалу.

На стручној конференцији у организацији ФС Мадрида, Антић се присетио како је дошао у Атлетико и како је створен шампионски тим.
„Када сам преузео Атлетико, већ сам имао понуде других клубова које су биле финансијски исплативије, али желео сам да покажем нешто друго. Жеља да демонстрирам неке друге квалитете ми је донела огромну сатисфакцију. Када сам дошао у Атлетико, затекао сам 30 играча који нису били екипа. Десеторица су морали да нас напусте, нисмо имали пара за велика појачања, али то нас је само ојачало. Тај Атлетико је био поптуно комплетан тим и екипа која је унела много тога новог у фудбал. Зато се успеси тадашњег Атлетика не могу приписати заслугама појединаца. Када сам дошао тамо, знао сам да је реч о клубу који је оличење средње класе и има финансијске проблеме, али који никада неће имати осећај инфериорности против било којег ривала и који ће увек ићи на победу“, рекао је Антић за шпанске медије.

Као синоним Антићевог тима се најчешће помињао до тада анонимни Србин Милинко Пантић који је на мала врата из Паниониоса и постао легенда мадридског клуба.
„Када имате екипу с нападачима попут Кика или Пенева, који играју окренути леђима противничком голу, то значи да ћете само за једно полувреме имати шест или седам фаулова око казненог простора и прилике за слободне ударце. Тражио сам специјалисту за такве ситуациије и нашао га у Милинку Пантићу. Такође, играчи попут Каминера и Симеонеа су тада постизали више голова него пре и после тога. Имали смо и Хуанму Лопеза чија брзина нам је доносила пробојност по боку, а довели смо и Молину који нам је донео стабилност на голу.“

Антић се подсетио и времена проведеног у Барселони.
„Дошао сам на позив мог пријатеља Ђоана Гашпара који је тада био председник Барселоне. Био је то тежак корак, али и велика част. Никада неће заборавити младог Карлеса Пујола који је увек први долазио на тренинг и питао шта ћемо данас радити на тренингу.“

Српском тренеру се приписују заслуге и за промену позиције и највећи искорак у каријери Ћавија Ернандеза.
„Једног дана сам га одвојио са стране на тренингу и рекао му да он ради све исправно на тренинзима, али да није свестан својих квалитета. Видео сам у њему наследника Гвардиоле и прекомандовао га да игра ближе противничком голу. У првој утакмици када је заиграо на новој позицији, дао је гол Еспањолу из казненог простора. Био је најбољи офанзивни везни играч на планети, а беспотребно се трошио у дефанзивним задацима.“

Антићу је постављено питање и да направи поређење између Леа Месија и Кристијана Роналда.
„Различите ствари никада не треба поредити. У мојој земљи постоји изрека да не треба поредити бабе и жабе.“