Споменик 84 године чека имена ратника

Споменик од белог венчачког мермера, на Скверу омладине у центру Јагодине, један од три у овом граду, подигнут у знак сћања на погинуле Јагодинце у ратовима 1912 - 1918. године, 84 године чека да се на њега уклешу имена ратника којима је посвећен.

Дочекао је и овогодишњи Дан примирја у Првом светском рату 11. новембра, обележен у многим земљама, у Србији као државни празник, сећања на жртве војне и цивилне, али имена оних у чију је част подигнут 1930. године још није.

Реч је о именима "325 официра, подофицира и војника из Јагодине погинулих или умрлих", наводи у брошури "90 година пробоја Солунског форнта", виши кустос Завичајног музеја у Јагодини историчар Душко Грбовић.

Грбовић потсећа да је "близу 800 учесника Првог свстког рата из Јагодине умрло у логорима или код куће од разних болести и глади".

Оригинални списак имена се чува у Историјском архиву за Средње Поморавље у Јагодини.

"Одбор за изградњу споменика је наложио да се он заврши до 7. децембра 1930. године, а крајем новембра је одлучио да се урезивање имена погинулих остави за доцније, пошто је остало мало времена до откривања, уз напомену да ће начин, и где ће се имена урезати Одбор решити накнадно", пише историчар архива Драгослав Дедић.

Како тада, тако и данас, имена ратника из Јагодине, који су погинули или умрли од 1912. до 1918. године, чекају на неку одлучнију градску власт да их уклеше на споменик који је у њихову част подигнут.

Споменик је откривен уз освећење тадашњег патријарха Варнаве и присуство краљевог изасланика. Том величанственом чину присустовало је много народа, запислаи су хроничари тог времена, а види се и на ретким сачуваним фотографијама са свечаног освећења.

У време завршетка споменика на власти у Јагодини су биле демократе, а председник општине Трифун Ðурић примио је споменик уз завет да ће га чувати.

Израда споменика, записали су хроничари, је најпре понуђена архитекти Круновићу, родом из овдашњег села Глоговца, али је после низа трзавица и неспоразума око ауторства, израда поверена вајару Франу Менегелу Динчићу, Которанину из Београда.

Споменик доминира градом - при дну је исклесан роб свезан ланцима - симбол петовековног ропства под Турцима, са друге стране је мајка - робиња са дететом у левој и мачем у десној руци, која симболично изражава завет мајке да ће се, када одрасте, њен син латити мача и ослободити ропства.

Са предње стране, такође при дну, утиснут је барељеф од бронзе који означава Карађорђев устанак 1804. године, а на полеђини је рељеф од бронзе који означава устанак капетана Коче (Кочна крајина) из 1788. године.

На врху стуба је статуа српског војника у бронзи са пушком у десној руци "која објављује Јагодинцима да је српска војска са савезницима ослобдила јужне крајеве, али да наставља даље борбу у правцу северозапада да би ослобдила и остале Србе, Хрвате и Словенце пеко Дрине, Саве и Дунава".

Председник Одбора за изгрању Г.Димитријевић, пред сам завршетак споменика, није се сложио са правцем куда је војник окренут и дао је оставку, забележили су хроничари.

Споменик је данас место окупљања младих. На њега борачке организације, ратни инвалиди, потмци ратника, редовно плажу венце и цвеће, готово је на свакој старој разгледници Јагодине.

Споменик палим ратницима у балканским и Првом светском рату налази се и у порти цркве "Свети Архангел Михајло" (Стара црква) на којем су и уклесани стихови песника Војислава Илића Млађег. Подигнут је 1927.године.

Трећи споменик се налази у улици Јаванче Мицића, посвећен је погинулом ратнику Колубарске битке Живојину Глигоријевићу, а подигнут је 1920.године.