Видео сјећања: 10. 11. памте и Гробари и Делије!

Две велике европске утакмице одиграли су фудбалери Црвене звезде и кошаркаши Партизана дан 10. новембра. Присетимо их се уз видео снимке...

Фудбал 11.11.2014 | 15:00

Они који воле "сећања", 10. новембар обележавају било да навијају за Црвену звезду, било за Партизан.

Фудбалери Звезде и кошаркаши Партизана одиграли су две историјске утакмице на тај дан, свако у свом спорту, а и једни и други у најјачим такмичењима - Купу европских шампиона, односно Евролиги.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - МИЛАН

ФК Црвена звезда 10. новембар памти по великом окршају са моћним Миланом, двобоју који се заправо претворио у "тромеч" 2. кола КЕШ. Била је то 1988. година, а УЕФА је наговестила нешто што ће касније често радити - стављати се на страну снажнијих, богатијих утицајнијих.

Јер, да није било попуста према претечи "галактикоса" које је окупила надолазећа италијанска политичка сила, звана Силвио Берлускони, вероватно бисмо овај текст објавили дан раније, 9. новембра и говорио би о томе да је Звезда избацила моћни Милан, са тројицом невероватних Холанђана, Рудом Гулитом, Марком ван Бастеном и Франком Рајкардом, иза којих је стајао један Франко Барези, а које је са клупе водио Ариго Саки.

Међутим, после обећавајући 1:1 у Милану, где је Драган Стојковић "Пикси" на бриљантан начин довео црвено-беле у вођство, у 47. минуту, а Пјетро Паоло Вирдис поравнао само минут касније, уследио је реванш пред 97.400 навијача на "Маракани", 9. новембра.

Погледајте детаље са утакмице на "Сан Сиру"

Магла је била таква да се са трибина скоро ништа није видело, а на терену једва да је било могуће играти. Ипак, утакмица је почела и Црвена звезда је у 50. минуту стигла до вођства преко Дејана Савићевића, али... Неких 15 минута касније, када је Милан већ имао играча мање, а црвени је добио стрелац из првог сусрета, Вирдис, судија је одлучио да прекине меч.

И то није било толико спорно...

Погледајте детаље са прекинуте утакмице у Београду

Спорна је била одлука УЕФА да, иако је утакмица стигла до 65. минута, иако је Звезда имала вођство од 1:0, а Милан играча мање, буде заказан потпуно нов меч за сутрадан у 15 часова поподне, да се почне од првог минута, од резултата 0:0, да оба тима имају по 11 играча на терену!?

Београђанима је, ето, учињен "уступак" да искључени Вирдис, као и Карло Анћелоти, који је 9. новембра добио "парне" картоне, не могу да играју наредног дана, али била је то "медвеђа услуга", јер је Саки могао да убаци два потпуно свежа играча, док је Владимир Петровић био у обавези да пошаље истих 11 на терен.

Очигледно оштећени, фудбалери Звезде су ушли у трећи сусрет са Миланом, али овог пута пред 65.000 навијача, 10. новембра 1988. године и, испали после пенала! Нествари Ван Бастен, који ће (испоставиће се) сезону завршити као први стрелац КЕШ, довео је Милан у вођство у 34. минуту, али је надахнути "Пикси" Стојковић, убедљиво најбољи актер тог "тромеча", изједначио у 38. на 1:1.

Погледајте детаље са друге утакмице у Београду

Био је то "коначан" резултат, па су се "пуцали" пенали. Стојковић и Роберт Просинечки погодили су, Дејан Савићевић и Митар Мркела нису, док су на другој страни сигурни били Барези, Ван Бастен, Албериго Евани и Франк Рајкард за 2:4.

Шта се потом догодило?

Милан је освојио титулу првака Европе и поновио исто и наредне сезоне, што је до дана данашњег остала последња одбрана титуле у Купу, тј. Лиги шампиона.

Звезда се вратила у КЕШ у сезони 1990/91 и урадила оно што би се, можда, догодило још 1989. јер се испоставило да ниједан тим није намучио Милан као српски, тј. југословенски у том тренутку. Милан је у 1. колу уништио бугарску Витошу (0:2, 5:2, укупно 7:2), потом је примио три гола од Звезде, дао два, али прошао даље, да би у 3. колу после 0:0 у Бремену, прошао Вердер резултатом 1:0 код куће, уз нови гол Ван Бастена (32, пенал).

А, онда... У великом полуфиналу КЕШ, било је 1:1 у Мадриду против Реала и понижавајућих 5:0 у реваншу у Милану, да би "росонери" у финалном мечу пред 97.000 на "Камп Ноу" декласирали Стеауу из Букурешта резултатом 4:0. Ван Бастен је био први стрелац са десет голова те сезоне, а наредне, тај исти Милан је на бечком "Пратеру" победио Бенфику резултатом 1:0. Одлучујући гол постигао је Рајкард у 68. минуту.

Старији навијачи Црвене звезде годинама су понављали да су само Стојковић, Савићевић, Просинечки и остали успели да надиграју Милан у периоду од ДВЕ сезоне.

ПАРТИЗАН - РЕАЛ МАДРИД

Кошаркаши Партизана, први пут у Евролиги без Душка Вујошевића после пуне деценије путовања кроз евролигашке пустоловине, са неискусним Владом Јовановићем на клупи, дочекали су 10. новембра 2011. године тим од ког су, а и данас је тако, доживели највећи број европских пораза.

Реал Мадрид.

Црно-бели, док се спремао нови "пакао" у "Пиониру", знали су да играју против клуба којег су само једном победили у 12 окршаја од оснивања Евролиге и то 2008. године, наравно с Вујошевићем на челу.

Тог 10. 11. екипи која је у прва два кола доживела два пораза у Групи Ц, од Ефеса у Београду и Макабија у Тел Авиву, и тек тада надиграла Шарлроа у Београду, дошао је застрашујућ састав: Руди Фернандез, Серхио Родригез, Серхио Љуљ, Мартинас Поцијус, Серж Ибака, Џејси Керол, Анте Томић, Никола Миротић, Мирза Бегић, Карлос Суарез, итд.

Међутим, те ноћи, а не први пут, Партизан је доказао да за њега у кошарци ништа није немогуће.

Погледајте навијање из "Пионира"

<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/ЕВМXWгФБК6к" wидтх="425" хеигхт="350">

Ослањајући се, пре свих, на привремено "мега" појачање у виду Николе Пековића, којег су сјајно пратили Милан Мачван, Ејси Ло, Душан Кецман, Владимир Лучић, Драган Милосављевић и остали, Јовановић је припремио утакмицу према рецепту учитеља Вујошевића, а и навијачи су урадили оно што су најбоље знали - правили несносну буку од 1. до 40. минута.

Црно-бели су почели серијом 10:0, међутим криза је уследила у трећој четвртини када је Јовановић тражио хитан тајм-аут на 55:61 и, уз Кецманову тројку и Лучевић срећан кош, брзо вратио на 62:51 почетком последње деонице.

Поцијусов кош на асистенцију Керола, донео је Реалу 72:73, што је био увод у изузетно неизвесну завршницу у којој се играло кош за кош. Пресудне поене погодио је Ло, са пенала, 17,3 секунде пре краја за 80:78, када је "сав притисак овог света" пао на рамена Љуља, а он се заљуљао и погодио само једно слободно бацање. Али, то није био Реалов крај...

После Љуљовог промашаја у другом покушају, досуђена је "ничија лопта", која је заправо припала Реалу. На семафору је писало 3,6 до краја, бука је била неподношљива, а Љуљ још једном испао трагичар - његов шут за три ван баланса једва да је дошао до обруча... Уследило је неописиво славље у "Пиониру", где је утакмицу из првог реда партера посматрао и Вујошевић.

Погледајте завршницу утакмице

<ифраме срц="хттпс://www.yоутубе.цом/ембед/11с7е1п9358" wидтх="425" хеигхт="350">

Испоставило се да је то био један од два Реалова пораз у првој фази (Шпанци су завршили са 8:2), а испоставило би се готово сигурно да је то био и почетак Партизановог пута ка Топ 16, што се није догодило због Пековићевог повратка у НБА лигу.

Без Пековића, Партизану је била потребна једна победа у последња три кола у групи, али се није догодила. Штавише, био је довољан и пораз са мање од четири поена разлике у последњој утакмици прве фазе, са Арманијем, у "Пиониру".

Завршено је 66:72.<бр />Ипак, 11. новембар 2011. године, навијачи Партизана памте по још једном скалпу великана из редова најјачих у Европи.